ŠTUKA - Esox lucius
(familija: Esocidae, rod: Esox)
Od familije koja cini pet vrsta dve zive u Evropi i Aziji a cetiri u severnoj Americi, dok u Jugoslaviji zivi jedna vrsta i to u vodama crnomorskog sli-va. Najbrojnija je u kanalima, barama i jezerima i najrasprostranjenija je se-verna stuka - esox lucius. Esox masq-uinogy je veca od severne stuke, (te-zine do 50 kg) i nalazi se samo u Vel-ikim jezerima SAD, Vrsta esox amer-icanus dostize duzinu 30-36 cm i srece se u istocnim delovima SAD dok esox niger naseljava delove Nove Skotske i Teksasa a dostize duzinu do 60 cm. Esox reicherti ili pegava stuka zivi u is-tocnom Sibiru. Jako ih je tesko prepoznati jer su veoma slicnog izgleda i uglavnom se indentifikuju po krljustima na bocnim stra-nama skrga. Naza stuka - Esox lucius ima usta u obliku pacijeg kljuna sa oko 700 ostrih zuba okrenutih prema zdrelu. Telo je izduzeno, srednji deo je maslinastozelen ili mrkosmedj, bokovi su svetliji sa krup-nim pegama koje mogu nekad da se formiraju u poprecne pege. Rep joj je snazan i crvenkaste boje. Stuka dostize duboku starost i ogromnu velicinu, najkrupnije zive u Rusiji u severnim rekama i jezerima. U reci Kami je ulovljena stuka od 48 kg, u jezeru Onjega od 64 kg. Najveca ulovljena stu-ka je stuka Fridriha II Barbarose koju je on ulovio 1230. godine oznacio je prstenom i pustio u jezero blisu Hejlbrona, a ponovo je ulovljena 1497. godine i to mrezom a imala je 140 kg tezine i 5,7 metara duzine a od starosti je vec bila potpuno pobelela. Njena slika se cuva u zamku Lautern a skelet i prsten kojim je bila ozn-acena u Manhajmu. Ima jos dokumentacije i podataka koji nam kazuju da stuka u odgovarajucim uslovima moze da zivi vise od 100 godina. Stuka se mresti od februara do aprila i zenka polozi od 100.000 do 1.000.000 jajsaca u plicaku prilepljenih za rastinje. Embrion se razvija oko dve nedelje, mladj se u pocetku hrani pla-nktonima a kada dostigne velicinu 4-5 cm prelazi na ishranu ugla-vnom drugim ribicama. Kao odrasle su mesozderi i uglavnom se hrane ribama iz porodice ciprinida ali i drugim vodozemcima. Da bi dobila kilogram tezine stuka treba da pojede osam kilograma ribe. U optimalnim uslovima stuke od pet kilograma stare su oko sedam godina. Polnu zrelost dostize u trecoj godini kada je duga-cka 35 i vise cm. Za lov stuke treba znati da je krupnija stuka u hladnijoj vodi (lov-ljeni primerci od 20 kg i 140 cm duzine), intezivno se hrani pri te-mperaturi od oko 14 stepeni dok ispod 10 stepeni i iznad 18 ste-peni samo se povremeno hrani ili cak i prestaje da jede. Mestu gde mislimo da ima stuke treba prici sa sto manje buke jer reagu-je promenom mesta i na najmanji sum, za mamce je najbolje kori-stiti zive ribice i to za kapitalke krupniju crvenperku, bodorku ili babusku. Stuka se pre napada na plen pripremi za napad i startuje munjevito ali ne proguta plen kao bucov te stoga sa kontrom tre-ba malo sacekati., u slucaju da promasi plen ona nastavlja da pli-va pored njega kao da se nista nije desilo. Moze se loviti dubin-skom metodom ili na plovak uz koriscenje vise kombinacija pred-veza kao i varalicarenje na vestacke ribice ili najbolje razne kas-ike. Kod odredjivanja velicine varalice treba da se rukovodimo da je odgovarajuca velicina ona koja je jednaka duzini njene glave. Mada je dosta staticna i mamac joj treba provuci ispred nosa rad varalice veoma dobro oseca a dobro raspoznaje i crvenu boju.
ŠARAN - Cyprinus carpio
(Familija: Cyprinidae, rod: Cyprinus)
Postojbina mu je srednja Azija i prenet je u sve zemlje sveta tako da naseljava sve reke, prirodna i vestacka jezera do 400 metara nadmorske visine, bare i mrtvaje. Telo mu j e prekriveno krup-nom krljusti tamnozute do zlatne boje, na ledjima je tamniji sivim nijansamaa na trbuhu svetliji, lici na karasa ali je deblji i duzi a na njusci ima cetiri kratka i debela brka. Ledjno peraje mu zauzima polovinu ledja i dosta je siroko a prva zbica mu je jaka i testerasta a istu takvu ima i zadnje donje peraje. U nasim vodama razlikuje-mo tri vrste sarana: Divljak koji je sav prekriven krljustima a telo mu je vretenasto; Spigler sa manje aerodinamicnim telom i nepra-vilnim rasporedom krupnih krljusti koje su uglavnom duz bocne linije, ledja, u blizini skznih poklopaca i repnog peraja; treca vrsta je Lederer koji je skoro bez krljusti i sa nesto manjom glavom. Sa-ran zivi dugo dostize veliku tezinu (do 50 kg), Ureci Volonjez u Ru-siji je u 19. veku ulovljen saran od 68 kg sirine 70 cm a u Ciriskom jezeru je ulovljen saran od 44 kg. Mresti se od maja do jula u pli-coj i toplijoj vodi na plavnim terenima dok se samo krupan mresti na uscima reka i recica. Polnu zrelost dostize u trecoj godini pri tezini od 400 do 800 grama, zenka ima nesto preko 300.000 jaja-saca ikre , mladj se iz ikre izvali za sedam dana do tri nedelje sto zavisi od temperature vode.
Za pecanje sarana koristimo metodu lova na plovak i dubinsku metodu lova. Stapovi treba da su jaki sa najlonima koji treba da su dobre nosivosti debljine od 0,30 mm pa navise sve u zavisnosti od terena na kome ga pecamo, ako se peca u panjevima ili u trsci i lokvanjima najlon treba da je deblji i jaci, kontra na ovakvim tere-nima mora biti pravovremena a pribor mora omoguciti potpunu kontrolu zakacene ribe koja ce teziti da se sakrije ili podvuce iza panja ili okomota oko trske ili lokvanja. Potrebno je pre pocetka pecanja pripremiti mesto na taj nacin sto ce se na mesto pecanja par dana ranije bacati primama (uglavnom stari kukurus ili boile) kako bi se saran navikao na mesto gde mu se nalazi hrana. Mam-ci su uglavnom mlad i kuvani kukuruz, upola obaren krompir, gli-sta, larva vodene bube, valjak od hleba, puzevi golaci, testo od ku-kuruznog i psenicnog brasna a koristi se i komadic sitne ribe za krupnije primerke.
SMUĐ - Stizostedion lucioperca
(Familija: Percidae, rod: Stizostedion)
Ovaj rod obuhvata pet vrsta od kojih tri naseljavaju slivove Balti-ckog, Kaspijskog Aralskog i Crnog mora dok dve vrste zive u ist-ocnom delu severne Amerike. Kod nas smudj zivi u dunavskom slivu i jezerima, voli duboku cistu i tekucu vodu sa sljunkovitim ili kamenitim dnom. Najvise mu odgovra temperatura od 10 do 18 stepeni. Zadrzava se oko potopljenih objekata, stabala, podvodnih krseva, mostova u virovima i limanima. Telo mu je vretenastog oblika ledja zelenkastosiva bokovi svetliji sa 8-12 sivocrnih pop-recnih pruga a na ledjima i repnom peraju ima tamne pege dok su ostala peraja bledozute boje i bez pega. Trbusna peraja su mu bli-zu glave, telo mu je prekriveno sitnom krljusti a u sutima su mu ostri zubi a pogotovu na pocetku usnog otvora. Mresti se od mar-ta do maja, polnu zrelost postize od 3 do 7 godine, a plodnost zen-ke je oko 200.000 jajasaca ikre po kilogramu tezine, optimalna te-mperatura za mrest mu je od 12 do 15 stepeni kada zenka polaze jaja u gnezda a muzjak ih po oplodnji cuva od neprijatelja. Mladj se izvali za nedelju dana i brzo raste hraneci se larvama insekata i ikrom drugih riba dok nakon prve godine postaje prava grabljivica Dostize tezinu oko 15 kg.
Lovi se dubinskom metodom, pecanjem na plovak kao i varalicom Za svoje staniste nije vezan i vazno mu je da u vodi ima dovoljno hrane, cesto izlazi na otvorene vode te ga je zbog toga teze prona-ci. Plen uzima obazrivo, u lovu je najvaznije odrediti sloj vode gde se trenutno krece i tome prilagoditi pribor i nacin pecanja, ako ga pecamo dubinskom metodom olovo treba da je na dnu a iznad nje-ga mamac, ukoliko pecamo na plovak na mirnoj vodi treba kori-stiti laganiji plovak koji ce tek drzati keder, smudj nije preterano zestok borac pa je najlon od 0,30 mm sasvim dovoljan a stap tez-ine bacanja 20-40 grama. Veoma se dobro lovi na razne vestacke mamce pogotovu na "mister tvistera" kao i raznim montazama prave ribice koju koristimo kao varalicu. Hranu uglavnom trazi nocu ali se uspesno lovi u cik zore i predvece ili ukoliko je vreme tmurno zna da grize i u podne. Tamo gde ga ima zna da prsti od sitne ribe koja bezi ispred njega, ukoliko je voda mutna hranu tra-zi pri povrsini dok je uglavnom u srednjim slojevima vode ili na dnu. Meso mu je vrhunskog kvaliteta sa veoma malo kostiju.
SMUĐ KAMENJAR - Stizostedion volgensis gmelin
Naseljava brze recne tokove, matice i duboke limane, redji je od obicnog smudja.
Rastom je dosta manji od obicnog i maksimalno dostize 5 kg tez-ine dok mu je lovna tezina oko 1 kg. Telo mu j e svetlosmedje bo-je sa osam poprecnih tamnih pruga, zubi su mu manji a usta mu ne prelaze liniju ociju vec se zavrsavaju oko ocnih jabucica, mresti se od maja do juna u parovima a muzjak priprema i cuva leglo, sveo ostalo kao i nacin ribolova je isto kao i kod obicnog smudja.
BABUŠKA - srebrni karas - carassius auratus gibelio
( Familija: Cyprinidae, rod: Carassius)
Vodi poreklo iz Kine, preneta je u Evropu 1856.godine a kod nas je javila prvi put u Tamisu kod sela Jabuka a posle toga 1949. go-dine kod Kladova. Danas se smatra ribljim korov jer je u velikoj meri zastupljena u svim vodama osim salmonidnih. Zivi i u vodama sa malim procentom kiseonika i minimumom hrane, telo joj je prekriveno krljustima srbrnaste boje sa zelenkastim prelivima. Mresti se u maju i junu ginogenezom, ikru oplodjuju drugi muzjaci iz familije ciprinida (zlatni karas ili saran), zenka polozi u tri nav-rata oko 400.000 jajasaca iz kojih se razviju izkljucivo zenski pri-merci babuske. Dostize tezinu i preko 1 kg a lovni primerci su dosta sitniji.
KARAS - Carassius carassius
(Familij: Cyprinidae, rod: Carassius)
Karas je barska riba rasprostranjen je u vodama cele Evrope I Azije, ja-vlja se u varijetetima kao Zlatni karas (carassius cara-ssius) i srebrni kar-as (carassius auratus gibelio) ili babuska. Ima osobinu da opstaje i u naj-surovijim uslovima tako da su zivi kar-asi nalazeni i u blatu isusenih reka na dubini od 70-tak santime-ara. Oblik tela je slican saranu ali nema brk-ove, boja tela mu je zuta to tamnozlatnozute ima visoka ledja i malu gla-vu a u ustima ima zdreone zube koji se razlikuju od saranovih. Mresti se od ma-ja do jula i zenka polaze oko 300.000 jajasaca ikre na vodeno bi-lje, mladj se hrani planktonima a odrasli faunom dna, zivi po 10-15 godina.
Lovi se kao i saran samo sa mnogo laksim priborom, laganim sta-pom i najlonom ne debljim od 0,20 mm sa udicama 8-14. U lovu ga treba pri-mamljivati na odredjeno mesto, lenja je i slabo pokretna riba, ima razvi-jeno culo mirisa te se kao mirisni dodatak u lovu koristi laneno ulje, kon-opljino ulje, anis, vanila lavanda i dr. Ma-maci za lov su crvena glista, crv-ici kao i valjci od hleba .
BONTON
• Obalu ostavi uvek čistu. Ne ostavljaj iza sebe smeće, papire i druge otpatke
• Počisti otpatke koje si zatekao. Sve spremi u kesu i kod kuće baci
smeće ili oprezno spali na vodi
• Ne stvaraj buku na ribolovnom mestu
• Uvek zatraži dopuštenje od starijeg ribara za ribolov u njegovoj
blizini
• Pažljivo rukuj priborom i ne prebacuj svojim preko tuđeg
• Nikad ne zabacuj preblizu ribolovca koji čeka ribu
• Ne postoje moja i tvoja ribolovna mesta. Potrudi se da rano ustaneš i
dođeš pre drugih na mesto koje si sam pripremio primamljivanjem za
ribolov ili na koje nejčešće dolaziš
• Ukoliko te neko preduhitri, smesti se na drugu ribolovnu poziciju
• U prolazu do ribolovnog mesta uvek pozdravi ribare na koje nailaziš
• Ne lupaj po vodi
RIBLJI PAPRIKAŠ SA VINOM
1 kg ribe (Som ili Keciga), 500 gr. crnog luka, 2 dc belog vina, 2 kasike slatke mlevene paprika, ljute mlevene paprika po ukusu, limunov sok ili sirce i so. Riba se nakapa sokom od limuna ili sir-rcetom i ostavi da odstoji, za to vreme se sitno iseckani luk pirjani dok ne omeksa i malo porumeni a tada se doda mlevena paprika riba i dolije voda. Kuvati na tihoj vatri uz po potrebi dolivanje vode kada je riba skoro omeksala dolijemo vino i jos kratko kuvamo.
RIBLJA ČORBA NA ITALIJANSKI NAČIN
Za 1 kg. ribe potrebno je; 4 kasike pirea od paradajza, 2 glavice crnog luka, veza zeleni, 2 kasike brasna, 2 paprike, persunov list biber i so po ukusu. Pirjaniti luk dok ne omeksa zatim dodati ise-ckanu zelen a kada smeksa i povrce dodati ribu i doliti vodu. Kada riba omeksa izvaditi je a supu procediti, dodati iseckanu papriku i kuvati 15-tak minuta pa dodati paradajz pire i komade ribe, biber i so po ukusu. Pre sluzenja dodaje se iseckan persunov list a corba se sluzi uz testo ili sa kockicama proprzenog hleba.
RIŽOTO OD RIBE
Za 1 kg. ribljih filea potrebno je: 250 gr.pirinca, 50-70 gr. marga-rina, 50 gr. parmezana, 1 ˝ lit. supe od kocke, sok od limuna, per-sunov list, biber i so po ukusu. Ribu nakapati sokom od limuna i ostaviti da odstoji, za to vreme na margarinu proprziti pirinac dok ne porumeni zatim doliti supu, biber i so. Kuvati 15-tak munuta pa dodati filete isecene na kocke, persunov list i sve zajedno kuvati oko 20 minuta, kada je rizoto skuvan pospemo ga parmezanom i moze se sluziti uz zelenu salatu.
KUVANA PASTRMKA
Pastrmku preliti toplim vinskim sircetom i ostaviti da odstoji do 30 minuta, za to vreme u 1 ˝ lit. vode dodati 1 dc. sirceta, soli i kada voda prokuva dodati pastrmku koju treba kuvati dok ne omeksa. Kada je kuvana sloziti je u odgovarajucu posudu, preliti sokom od limuna ukrasiti kolutovima limuna i persunovim listom, tako je sluziti uz kuvani krompir posut persunovim listom.
KEČIGA U MAJONEZU
Za 1 ˝ kg. kecige potrebno je veza zeleni, majonez, limun i masline.
Ociscena riba se skuva u supi od zeleni na laganoj vatri. Kada je kuvana poslaze se u odgovarajucu posudu i prelije majonezom, uk-rasi persunovim liscem, limunom i maslinama i tako sluzi.
SOČNA ŠTUKA U BELOM VINU
Ociscenu Stuku iseci na snicle, osusiti i posoliti. Prodinstati glavicu sitno iseckanog crnog luka pa preko toga staviti ribu, naliti je sa belim vinom da ogrezne i sokom od limuna, zatim je dinstati poklo-pljenu dok meso ne bude gotovo. Gotovu ribu izvaditi u posebnu pogodnu posudu a od soka pripremiti sos u koji se doda mileram.
Meso se sluzi preliveno sosom ukraseno persunovim listom uz ba-reni krompir.
SMUĐ NA DUNAVSKI NAČIN
Ocistiti oko 1 kg smudja, odvojiti od glave i repa i popreko iseci na komade debljine oko 3 santimetra, na puteru proprziti sitno isecka-ni crni luk (1-2 glavice), kada malo pozuti i omeksa dodati kasiku brasna i napraviti zaprsku, doliti vode (onoliko koliko je potrebno da se riba potopi kada se bude stavila), dodati alevu papriku i iz-gnjecena 3-4 cesnja belog luka, soli po ukusu pa sve zajedno kuv-ati oko 20-tak minuta. Zatim u tu tecnost staviti komade ribe i na tihoj vatri kuvati jos 15-20 minuta. Kada je riba kuvana odvojiti je u posebnu posudu oa od tecnosti odvojiti oko 2-3 dc zajedno sa propasiranim dodacima koji su se kuvali dodati 1 dc belog vina i 2 kasike brasna pa sve to jos malo prokuvati zatim dodati 1 dc kis-ele pavlake, izmesati i preliti ribu koja se sluzi sa prilogom bare-nog krompira posutim seckanim persunom.
PERKELT OD ŠTUKE
Na vrelom ulju proprziti 100- 150 gr sitno seckane slanine pa do-dati 2-3 glavice stino naseckanog crnog luka, 2-3 male papricice i 3-4 dc sosa od paradajza pa sve to jos malo prodinstati pa u to do-dati komade stuke (oko 1 kg) posoliti po ukusu,dodati alevu pap-riku jos malo prodinstati pa dodati 3-4 dc vode i 1 dc belog vina pa sve zajedno kuvati oko 30 minuta. Sluziti toplo.
PASTRMKA NA OHRIDSKI NAČIN
U posebnom sudu sa 1/2 litre vina i 1/4 litre vode skuvati jednu do dve sangarepe, 2-3 glavice secenog na kolutove crnog luka, par strukova persunovog lista, struk dva celera so i nekoliko zrna bi-bera i na kraju dodati limun isecen na kolutove. Komad ili dva oci-scene pastrmke staviti uvezane koncem u posudu pa ih preliti sa ohladjenom skuvanom corbom i staviti da se kuva, cim je provrilo skloniti sud sa jake vatre i kuvati ribu oko 25-30 minuta na tihoj vatri. Kada je riba skuvana oslobodi se konca i stavi u sud u kome ce se sluziti a oko nje se poslaze obaren krompir i posluzi se sa so-som koji se pravi od senfa, malo nastruganog crnog luka, isecka-nog persuna, sitno seckanih kiselih krastavaca, svemu tome se doda limuna 1 dc belog vina, maslinovog ulja biber, kapra i soli.
ČORBA OD ŠTUKE
Potrebna je stuka od 1,5 kg, veza zeleni, lovorov list, sok od jednog limuna, kas-ika brasna, kasika putera, vegeta, 5-6 zrna bibera i so. Ociscenu ribu izrezete na komade, nalijte sa 1 litrom vode, dodajte naseckanu zelen, biber vegetu, lovorov li-st i so. Kuvajte na laganaoj vatri i pre nego sto bude gotova sipajte u nju laganu za-prsku od putera i brasna. Kada je iznesete na sto zakiselite je limunovim sokom.
KUVANA PASTRMKA SA ŠVEDSKIM UMAKOM
Potrebno je 4 pastrmke, 1/8 litre sirceta, 10 dkg putera i so a za umak 3 dl pavla-ke, 2 zumanceta, 2 tvrdo kuvana zumanceta, 1 kasika senfa, 1 kasika sirceta ili limunovog soka, 1/2 kafene kasicice aleve paprike. Ociscenu ribu staviti u porc-lanski sud i preliti sircetom te je ostaviti oko 1/2 sata da odstoji potom je skuvati u slanoj vodi i skuvanu je staviti na tacnu i premazati puterom, obariti mladog kr-ompira i uvaljati ga u iseckanu mirodjiju pa ga poredjati uz ribu i dodati napra-vljeni umak.
RIBOLOVAČKO UDRUŽENJE ŠID
------------------------------------------------------------------------
Sportski klub "5+" Šid osnovan je 1999. godine od strane nekoliko strasnih ljubitelja ribolova iz Šida.Uz velike napore pokušavaju da održe godinama devastirani riblji fond u skladu sa svojim mogućnostima.Organizatori su tradicionalnig lova na Štuku, koji se odžava svakog septembra na jezeru Sot.Šidska opština je pebogata vodnim potencijalom za ribolov: Jezero Sot, jezero Bruje(Erdevik), jezero Moharač(Erdevik), Bosut, Sava, Brek(Morović),... Najveći problemi su sami ljudi koji svojim javašlukom i nedomaćinskim ponašanjem uništavaju riblji fond, vode su prepune mreža(metlica) koje sistematski izlovljavaju ribu, čuvarska služba je sporadična i nestručna, čak su i sami čuvari ribokradice.
Scena ribolova pomocu stapa zabelezena je 2000 godina pre Hrista u Egiptu. U Kini je u cetvrtom veku pre Hrista zabelezeno da se pecalo uz pomoc bambusovog stapa, svilenog konca, udice izradjene od savijene igle i mamcem od kuvanog pirinca. Ribolov se pominje u Staroj Grckoj, Rimu i kod Jevreja. Ekonomskim razvojem drustva, porastom broja gradskog stanovnistva, razvitkom trgovine i porastom licnog standarda raste i broj sportskih ribolovaca. Razvoj ribolova pratio je i razvoj pribora za ribolov. Pomenimo da je udica za ribolov kako danas izgleda izum Carlsa Kirbija (Charles Kirby), negde oko 1655. godine. Do 1770. godine stap sa vodjicama za uzicu i s kalemom na kome je uzica namotana bio je u opstoj upotrebi. Izmedju 1865. i 1870. godine stapovi izradjeni od sest trouglastih traka od bambusa, zatim slepljeni cineci sestougaoni stap bili pravljeni i u Evropi i u Americi.Ribolovna uzica pravljena najcesce upredanjem dlaka iz konjske grive 1880. godine zamenjena je svilenim nitima koje su namakane oksidiranim biljni uljem. Prvi sportsko ribolovni klub nastao je 1798. godine u Engleskoj - Longstok ribolovni klub (Longstock Angling Club). Najlonske uzice pojavile su se kasnih 30-tih godina, a postale su dominantne u svetu tek posle drugog Svetskog rata.
O sportu
Razlikujemo cetiri vrste sportskog ribolova: musicarenje (za mamac se koristi vestacka musica), ribolov varalicom, ribolov s plovkom (ili bez) i ribolov s tezim olovom na dnu (dubinski).
Kasting je sportsko ribolovna disciplina preciznosti zabacivanja na metu i to na suvom.
