Menu
RSS
A+ A A-

БА­ТРОВ­ЦИ



- За из­у­ча­ва­ње ста­ри­је про­шло­сти јед­ног кра­ја, ар­хе­о­ло­шка на­ла­зи­шта су не­за­о­би­ла­зан исто­риј­ски из­вор. Ка­да је у пи­та­њу Срем и ње­го­ва пра­и­сто­риј­ска епо­ха, два нај­зна­чај­ни­ја ло­ка­ли­те­та су Го­мо­ла­ва код Хрт­ко­ва­ца и Гра­ди­на на Бо­су­ту. Пре­ма до­ступ­ним по­да­ци­ма ар­хе­о­ло­шко на­ла­зи­ште на Бо­су­ту је от­кри­ве­но још 1880. го­ди­не а пр­ва ис­ко­па­ва­ња на овом ло­ка­ли­те­ту за­по­че­та су тек 1964. го­ди­не. Струч­ња­ци из Му­зе­ја Сре­ма из Срем­ске Ми­тро­ви­це су нај­ве­ћи део про­на­ђе­них пред­ме­та де­по­но­ва­ли у нај­ве­ћу му­зеј­ску уста­но­ву у Сре­му где се на­ла­зе ви­ше од че­ти­ри де­це­ни­је.


Ре­зул­та­ти ис­ко­па­ва­ња по­ка­за­ли су да је реч о ви­ше­слој­ном исто­риј­ском на­сле­ђу чи­ју је не­пот­пу­ну кул­тур­но-хро­но­ло­шку сли­ку пр­ви из­ло­жио ака­де­мик Ни­ко­ла Та­сић. Овај ис­так­ну­ти аутор је из­дво­јио бо­сут­ску гру­пу као по­себ­ну по­ја­ву на те­ри­то­ри­ји Вој­во­ди­не и се­вер­не Ср­би­је. Го­ди­не 1971. ово на­ла­зи­ште је ушло у до­ма­ћу и свет­ску на­у­ку пре­зен­ту­ју­ћи јед­ну но­ву кул­ту­ру гво­зде­ног до­ба до та­да не­до­вољ­но по­зна­ту у ар­хе­о­ло­шкој ли­те­ра­ту­ри. По Гра­ди­ни на Бо­су­ту ова кул­ту­ра је и до­би­ла име "бо­сут­ска кул­ту­ра". Ра­до­ви на овом ло­ка­ли­те­ту на­ста­вље­ни су сре­ди­ном се­дам­де­се­тих го­ди­на и тра­ја­ли су све до 1988. го­ди­не. Но­си­лац про­јек­та био је За­вод за за­шти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре Сре­ма из Срем­ске Ми­тро­ви­це а про­на­ђе­ни ма­те­ри­јал је сме­штен у део Га­ле­ри­је сли­ка "Са­ва Шу­ма­но­вић" из Ши­да где се и да­нас на­ла­зи.



Ина­че, ре­зул­та­ти до­са­да­шњих ис­тра­жи­ва­ња, ко­ја су на­жа­лост због не­до­стат­ка сред­ста­ва пре­ки­ну­та по­след­њих го­ди­на, по­ка­зу­ју да нај­ста­ри­је на­се­ље на овом ло­ка­ли­те­ту при­па­да фи­нал­ном нео­ли­ту, сле­де­ћи слој при­па­да ено­ли­ту док на­ред­ни сло­је­ви го­во­ре о тра­го­ви­ма жи­во­та у ра­ном и сред­њем брон­за­ном до­бу. По­след­ња фа­за ве­зу­је се за мла­ђе гво­зде­но до­ба ко­ја се са си­гур­но­шћу мо­же при­пи­са­ти Скор­ди­сци­ма (огран­ку келт­ског ет­нич­ког ста­бла). У сред­њем ве­ку об­но­вљен је жи­вот ван Гра­ди­не не­по­сред­но уз од­брам­бе­ни ров. Гра­ди­на на Бо­су­ту се на­ла­зи у за­пад­ном де­лу Сре­ма, из­ме­ђу се­ла Ва­ши­це и Ба­тро­ва­ца на ле­вој оба­ли ре­ке Бо­сут у за­ле­ђу ве­ли­ких шу­ма. Јед­но од нај­зна­чај­ни­јих ар­хе­о­ло­шких на­ла­зи­шта у Сре­му пред­ста­вља у ства­ри ве­штач­ко уз­ви­ше­ње елип­со­ид­ног об­ли­ка ве­ли­чи­не 165х60 ме­та­ра ко­је се уз­ди­же де­се­так ме­та­ра из­над ни­воа окол­ног те­ре­на та­ко да сво­јим по­ло­жа­јем и ви­си­ном до­ми­ни­ра бли­жом и да­љом око­ли­ном.



Из­град­њом мо­ста на ре­ци Бо­сут и пу­та Ба­тров­ци - Шид на­ла­зи­ште Гра­ди­на је ве­штач­ки по­де­ље­но на два де­ла а ду­бо­ки и ши­ро­ки усек уни­штио је цен­трал­ни део ло­ка­ли­те­та. Пре­ма ре­чи­ма Љу­бин­ке Пан­тић - ар­хе­о­ло­га из Ши­да ко­ја је за­јед­но са бив­шим ди­рек­то­ром Га­ле­ри­је у Ши­ду На­де­ждом Гро­зда­нић уче­ство­ва­ла у ис­тра­жи­ва­њи­ма ко­ја су вр­ше­на на овом ло­ка­ли­те­ту, ар­хе­о­ло­шка збир­ка ма­те­ри­ја­ла са Гра­ди­не мо­же се ви­де­ти сва­ког рад­ног да­на у де­лу га­ле­риј­ског про­сто­ра у Ши­ду.