Menu
RSS
A+ A A-

ПАПРИКА ЈЕ ПАЛАНАЧКО ЧУДО

БРАЋА БРАНКО И СЛОБОДАН СТОЈКОВИЋ ИЗ КУКУЈЕВАЦА ВРЕДНИ ПОЉОПРИВРЕДНИЦИ



Браћа некад били велики произвођачи камилице. Данас су поделили послове: Слободан је задужен за поврће а Бранко за сточарство. Деца и унуци највеће богатство



ljiljna_branko.jpgБраћа Стојковић, Бранко  и Слободан, из  Кукујеваца вредни су пољопривредници који заједничким радом производе и убиру плодове од свог рада и тиме омогућују живот својим пороцима. На имању смо затекли Бранка и његову супругу Љиљану.


- На једанаест јутара земље посадили смо лук (црвени и мало љубичастог), на два и по јутра паприку, црвену рогу - ајварку под називом Паланачко чудо. Кукуруз смо посејали на шеснаест јутара и имали смо нешто мало пшенице.


Данашњи рад на земљи много је тежи него пре. Као пример може послужити податак да смо некад са 25 јутара камилице могли да купимо 16 "фергусона". Ми смо некад били једни од највећих произвођача камилице у Југославији. Имали смо уговорену производњу за "Далмацијабиље" из Дубровника када смо на 70 јутара сејали ово лековито биље. Некада смо недељно у нашим инкубаторима легли по 7000 пилића.


И данас ми имамо разноврсну производњу, али тешко се некад покрију основни трошкови. Захваљујући чињеници да сами правимо разне алатке умањујемо трошкове производње, па нам је то олакшавајућа околност - прича нам Бранко, док обилазимо њихово имање.

navodnjavanje.jpgБраћа Стојковић су поделили послове - Слободан је задужен за поврће а Бранко за сточарство. Да би наводњавање било успешно ископали су три бунара који покривају 19 јутара ораница. За те радове издвојили су око 5 хиљада марака, али исплатило се.


Тифон, врста наводњавања, којим се наводњава лук знатно је скупљи од система кап по кап за који Бранко каже да је незамењив. И паприку и лук саде директном сетвом у њиву (а не расад) па су брига и надзор над посејаним већи.


Коке носиље месечно подаре око 25.000 комада јаја. Тренутно их имају 1.300, плус хиљаду које требају да почну своју "производњу". Зна се десити да продаја јаја не подмири основне трошкове.


- Прошле године смо у потпуности бацили купус јер се није исплатило плаћати паковање. Цвекле је 50 одсто искоришћено, а ни лук сав нисмо продали. Радимо све више, а имамо све мање - констатација је коју све чешће чујемо од пољопривредника, па и Бранка.


Проблем је што нема уговорене производње, роба се пласира на кванташким пијацама у Београду и увелико продаја зависи од среће. Ипак, Бранко истиче и предност овог посла - сам је свој газда а данас је, чини се, и то веома важан фактор. А своје задовољство Љиљана и Бранко истичу причајући о унуцима (имају их четворо од сина и кћерке). Брат Слободан има троје деце, а за све њих то је највеће богатство.