Menu
RSS
A+ A A-

ЖИВОТ У МАНАСТИРУ ЂИПША

НА ЛИЦУ МЕСТА ПОСЕТИЛИ СМО ЗАДУЖБИНУ ПОСЛЕДЊЕГ  СРПСКОГ ДЕСПОТА У ЈУЖНОЈ УГАРСКОЈ ЈОВАНА БРАНКОВИЋА


Историчари тврде да је овај манастир стално пратила немаштина а манастир се препородио доласком пустињака Матеја који је био сналажљив и вредан монах

st12_manastir.jpg

На западном огранку јужног обронка Фрушке Горе у непосредној близини села Визић, у благом удубљењу, налази се манастир Дивша, народно Ђипша. Манастирска црква посвећена је преносу моштију св. Николе 22. маја. По предању манастир је задужбина последњег српског деспота у јужној Угарској, Јована Бранковића, чијом је смрћу 1503. године угашена ова династија. Ипак, први историјски подаци о манастиру су из 16. века.

О овом манастиру постоје и записи из времена владавине Турака, који су га помињали у свом попису из 1566. године. У појединим периодима свог постојања он је био метох манастира Кувеждин, то јесте био је под надлежношћу манастира Кувеждин.

Како историчари наводе манастир је стално пратила немаштина, а забележени су и периоди када у њему није нико живео па је био затворен. Препород за манастир наступа доласком пустињака Матеја, за кога се у записима тврди да је био сналажљив и вредан монах који је у веома кратком времену искрчио околну шуму и засадио воћњак од 2500 воћки. Он је заслужан за зидање торња квадратног пресека и конака. Ту је умро и сахрањен је 1765. године.

Уз манастир, до Другог светског рата, било је мање село - Прњавор. У рату је спаљено и село и манастир. Последњих  година обнавља се манастир, а чини се и село.

- Министарство  трговине, туризма и услуга Владе Србије издвојило је 34 милиона  динара за адаптацију манастира. Скоро да је све ново изграђено - сазнајемо од Љубише Шулаје, директора Завода за заштиту споменика културе из Сремске Митровице, који је надгледао радове.

У манастиру од 1978. године живе игуманија Евалија и монахиња Јустина, а од 8. јануара ове године и две искушенице, Биљана и Ирена. Сазнали смо да игуманија има 85 година, монахиња Јустина није рекла колико је стара.

- Уа, шта ка кажем, пуно. Али, само да ти кажем одакле сам. Знаш где је Дом младих у Београду, е ту у близини. Данашње дружење је било лепо, зар не? - рекла нам је у краћем разговору након ручка монахиња Јустина.