Петар Божић, старешина цркве у Шиду
- Аутор В.М.А.
Необични су животни путеви свештеника Петра Божића. Рођен је 01.07.1972. у Сиднеју где је живео до десете године, а онда долази у Бешку где завршава основну школу, па богословију у Сремским Карловцима. Након тога поново одлази у Аустралију и после неколико година се враћа да одслужи војни рок у Крушевцу. По завршетку војног рока опет одлази у Аустралију да би се у Србију вратио пар недеља пре бомбардовања с намером да буде са својим народом у тешким временима. У Бешкој се оженио Иваном Симић и данас имају Анастасију и Растка. Супруга је ослонац породице, јер обавезе свештеника су велике.
У Шид је дошао 2001. а 2002. је уз благослов епископа сремског владике Василија постао старешина цркве св. Николаја. Уз благослов владике почео је и градњу цркве посвећене светом великомученику српском кнезу Лазару. И, како каже, божјом вољом од рођења је повезан са кнезом Лазаром. Крштен је у Сиднеју у Лазарици, на служењу војног рока у Крушевцу редовно је ишао у цркву посвећену њему и сада у Шиду божјом вољом добио је свету дужност и част да гради шидску Лазарицу.
Доласком у Шид свесрдно се ангажовао на обнови цркве св. Николаја. Из министарства културе Србије обезбеђена су два милиона динара. И овом приликом, Божић истиче разумевање министара Којадиновића и Чотрића, као и Шиђанина Анђелка Трпковића, те Живана Илића и Слободана Марковића. Уз несебичну помоћ општине Шид и председника Мите Аврамова добијено је 400.000 динара и део грађевинског материјала, па је црква св. Николаја данас у новом руху. Много су се ангажовали и чланови црквеног одбора, на челу са Бранком Нонковићем, председником црквене општине. Значајан је допринос вероучитеља у Техничкој школи Зорана Угрешића, директора те школе Јове Дрезге и ученика који су помогли при уређењу порте.
Једна случајна посета Лондону и сусрет са владиком Браничевским господином Игњатијем допринели су да Шид данас поседује део моштију кнеза Лазара. Или није била случајност? Божја воља. Уз благослов владике Игњатија, али и владике Василија део моштију се налази у цркви св. Николаја, до завршетка Лазарице. Кивот (саркофаг) у коме се мошти налазе у Батајници је израдио протомајстор Душан Милосављевић а финансирао је Душан Мауковић и његова супруга Софија.
Божјом промисли и упорношћу свештеника Божића почела је изградња цркве посвећене кнезу Лазару, а почетак није био лак, каже. Српски народ се чудно понашао, питао се што ће три цркве у Шиду, а нико се не пита шта ће Шиду двадесетак секти. Ипак, више је било оних спремних да помогну. Пре свих новооформљени грађевински одбор на челу са Бранком Тарлаћем и манастир Привина Глава са игуманом Гаврилом, увек расположеним за помоћ. Не желећи да занемари ничији допринос свештеник Божић истиче да је из министарства за културу и за ову цркву обезбеђено два милиона динара, а значајни приложници били су Добрила Којички-Недак и њен супруг Александар, Слободан Обрадовић који је даривао звоно које се већ оглашава, Илија Чавић... До сада је прикупљено око 70 хиљада евра. Очекује се донација из Сиднеја, где живи једна свештеникова сестра.
Да до градње ове цркве дође несебично се ангажовао брачни пар Јасна и Радоје Тодоровић, радове изводе радници Радета Перића и Милана Лисице. За доделу плацева заслужан је Предраг Опојевлић. И нека не буде замерено, каже Божић, што нису поменути сви, божјом вољом биће упамћени.