Menu
RSS
A+ A A-

СИЛОМ ПОЉОПРИВРЕДНИК

ЉУДИ ИЗ НАШЕГ КОМШИЛУКА МИРОН ЛАЗОР ИЗ БИКИЋ ДОЛА ВИШЕ НИЈЕ ТРГОВАЦ



krmaca.jpg


Одавно на овим просторима након што се стекне одређена квалификација то није гаранција да ћете се тим занимањем заиста бавити. Мирон Лазор више није трговац, сада се бави пољопривредом


Трговац по занимању Мирон Лазор, како сам каже, силом прилика постао је пољопривредник и није баш превише срећан због тога. Обрађује 19 јутара што властите, што земље у закуп. Исплативије је сејати на већим површинама, а сам закуп и није најзахвалније решење.



Настојим да подједнако посејем пшеницу, сунцокрет или соју и кукуруз. Сејем уговорене количине са Земљорадничком задругом Шид, преко које набављам репроматеријал, а онда задруга откупљује моје производе. Већ сам засејао шест јутара пшенице. Видећу да ли ћу на шест јутара посејати сунцокрет или соју. На преосталој земљи сејем кукуруз, углавном за властите потребе. Од стоке тренутно имам само крмачу и њене прасиће. Одавно се не исплати хранити бравце. Ја највише продајем прасиће, јер се некако на тај начин најбрже обрне новац. Храна за свиње је скупа, а њихова цена мала - о животу пољопривредника прича Мирон Лазор.



- Немам баш комплетну механизацију али уз помоћ пријатеља поорем све планиране површине. Све је ово само голо преживљавање. Главни циљ ми је макнути децу из овог села, јер не видим никакву перспективу. Моје газдинство је мало да би у оваквим условима обезбедило њима трома сигурну будућност - забринуто размишља Лазор.


Како је то већ нормално у сеоском домаћинству они сеју башту, у мањем воћњаку нађе се по нешто од воћа, испече се ракија... али све је то тек толико да се подмире основне потребе. Његову породицу чини супруга Љубица, синови Бранислав и Зоран и кћерка Светлана. Бранислав има 21 годину и на Филозофском факултету студира језике, Зоран има 17 година и учи за аутомеханичара, а тринаестогодишња Светлана је основац.