Menu
RSS
A+ A A-

ИЗ ПИВАРЕ У ПЛАСТЕНИКЕ

ЂИПША


plastenik.jpgРаздаљина од 26 километара, колико је Ђипша удаљена од Челарева, није превелика за брачни пар Дрљача, Босиљку и Душана. Они овај пут прелазе сваки дан. Стицајем околности они су купили викендицу у Ђипши, одмах уз њу јутро земље, а мало касније још три јутра. Поставили су два пластеника, два брода по 250м2. И тако им је Ђипша постала местом преокупације.

- Ја сам имао локал у Челареву, мој колега ову викендицу и на обострано задовољство ми смо се мењали. Већ 25 година радим у пивари. Када сам наплатио акције већи део новца сам уложио овде. Супруга је остала без посла па смо интерес нашли у раду на земљи. Узгајамо паприку, салату, шпинат, краставце корнишоне, а производе продајемо на кванташкој пијаци. Сваки дан долазимо овде, постала је све више. Један урађени део повлачи нове обавезе и улагања - прича нам Душан.

Имање брачног пара Дрљача је прво од манастира кад се крене према насељу, тако да долазак аутомобилом није проблем. А Дрљаче планова имају још.

- Сада би нам требао један мали пластеник за расаду. Још увек ми експериментишемо са производњом. Али, када одем у пензију, онда бисмо се дефинитивно овде преселили и посветили искључиво овом послу - објашњава Душан.

- С обзиром да у манастиру постоји телефонска линија и ми покушавамо да у кућу уведемо телефон. То нам је тренутно највећи проблем - каже Босиљка уз објашњење да ове обавезе воли, јер су сами своје газде, своји надничари. А оно што још желе су унучићи од сина и кћерке.