Menu
RSS
A+ A A-

ДОБРА ЗАРАДА ОД "КОБРЕ"

ПОЛА ВЕКА ДУГА ТРАДИЦИЈА ПОРОДИЦЕ КОЛАР ИЗ ШИДА У ПРОИЗВОДЊИ ЗАЧИНСКЕ ПАПРИКЕ


Три генерације Коларових гаји паприку, бака Ана почела давне 1956. године, касније наставио син Миша са супругом Катарином, а придружио им се и њихов син Станислав

Много рада на крају захваљујући квалитету доноси релативно добру зараду


Слатка или љута, обавезно црвена и неопходна свакој домаћици у кухињи. Наравно, реч је о зачинској ситној паприци која се по традицији највише тражи зими у време познатих свињокоља. У Шиду се више породица бави производњом зачинске паприке, а ми смо посетили једну која већ пола века другује са црвеним прахом. Реч је о породици Мише Колара. његова супруга Катарина пијачним данима продаје паприку, а осталим има много посла код куће јер како каже, у сељачкој кући увек има посла.

Производњу паприке на мало почела је моја свекрва Ана, давне 1956. године кад се удала у Шиду. Већ после неколико година производња се проширила. Касније смо се у посао укључили мој супруг Миша, иначе запослен у "Имлеку" и ја. То је постала традиција, али и додатни извор зараде поготово када сам ја после 27 година радног стажа остала без посла у "Трикотажи" - истиче Катарина Колар.

Наша саговорница држи у малом прсту производњу паприке и као из рукава нам говори читаву процедуру, почев од средине марта када се проверава клијавост па преко прављења топлих леја од 20-30 цм стајњака и земље које се прекривају најлоном да би папричице никле па до пресађивања које уследи на њиви за око месец и по дана. С обзиром да је домаћин био на послу у разговор се укључује и син Станислав (24) иначе ауто-механичар који се бар за сада ипак посветио пољопривреди.

- Под паприком смо имали нешто више од пола јутра и то индустријску слатку као и љуту "Кобру" затим дугметару и шипкару. Расађујемо ручно, паприку окопавамо и по потреби заливамо и заштићујемо од пламењаче. Наравно треба је и прихранити, а већ после Преображења, она почиње да зри, а бере се крајем септембра, зависи од године - каже Станислав Колар.

Тек после брања следи још доста посла. Обрана паприка се довози кући и шири на даске на шупи да одстоји на промаји 3-4 седмице (некада се низало на венце), а онда се уситњава и односи на сушење. У одговарајућим тепсијама, паприка се суши око пет дана и ноћи и повремено меша да не прегори па тек онда следи млевење и код куће паковање.

- Ове сезоне смо имали око 440 килограма паприке, а од 6-7 килограма свеже, добије се килограм млевене паприке. Имамо сталне муштерије које код нас пазаре, нешто се прода код куће, нешто на пијаци. Углавном су то муштерије из Шида и околних села било је и муштерија чак из Брчког. Паприка је одличног квалитета, природна, ништа не додајемо - каже Катарина Колар.

Звучи можда на први поглед примамљива цена од 600 динара за килограм било слатке или љуте паприке, а 300 динара литар али када се сагледа колико треба радити све дође на своје. Чак је у сезони потребно бацити и нешто "вештака" да земља буде плоднија, а плаћа се и сушење паприке (по сату) и млевење (по килограму).

- Регистровао сам пољопривредно газдинство, а у производњи као и већина, сваштаримо. Држимо и свиње, говеда, краве, садимо поврће у пластенике, узгајамо традиционалне пољопривредне културе. За сада мора тако мада би требало определити се за једну област и посветити се једној производњи, узети кредит... Али видећемо како ће бити - каже нам Станислав Колар.

КАКО ЧУВАТИ ПАПРИКУ

Да би купљена паприка сачувала своја својства ако се не потроши одмах, потребно је поштовати одређена правила, а Катарина Колар и на то упозорава:
- За паприку су најопаснији мољац и влага. Стога је треба држати у папирној врећици (штаницли), а потом је ставити у најлон врећицу и мора бити на тамном месту да не изгуби боју. Може се ставити и у стаклене тегле и добро затворити па држати у шпајзу, а неко као најбоље решење сматра - замрзивач.