Menu
RSS
A+ A A-

СА­ЛА­ТА "ТРА­ЖИ­ЛА" ДА ЈОЈ СЕ УВЕ­ДЕ ЦЕН­ТРАЛ­НО ГРЕ­

ЗО­РАН МА­ЦУ­РА ИЗ ШИ­ДА ЈЕ­ДАН ОД НАЈ­ВЕ­ЋИХ ПРО­ИЗ­ВО­ЂА­ЧА ПО­ВР­ЋА У ПЛА­СТЕ­НИ­ЦИ­МА НА ОВИМ ПРО­СТО­РИ­МА


Plastenik

Зо­ран Ма­цу­ра про­из­во­ди са­ла­ту, па­ра­дајз, кра­став­це и па­при­ку у два ве­ли­ка и шест ма­њих пла­сте­ни­ка ко­је за­гре­ва од ове зи­ме. Нај­ви­ше сред­ста­ва уло­жио из свог џе­па а по­ди­гао и кре­дит од 15 хи­ља­да евра. Још док је жи­вео у Оро­ли­ку са ро­ди­те­љи­ма, Зо­ран Ма­цу­ра је био ве­зан за по­љо­при­вре­ду, а по­го­то­во по­вр­тар­ство. Овај по­сао ни­је пре­ки­дао ни ка­да је до­шао на ове про­сто­ре и за­по­слио се у Пи­ла­ни у Мо­ро­ви­ћу. Ди­нар ви­ше је увек до­бро до­шао да би му то ка­сни­је по­стао је­ди­ни из­вор ег­зи­стен­ци­је.

Централно грејањеПро­из­во­дио сам по­вр­ће на отво­ре­ном, а пре пет го­ди­на сам кре­нуо са пла­сте­ни­ци­ма. Нај­пре код ку­ће са пла­сте­ни­ком по­вр­ши­не 320 ква­драт­них ме­та­ра, а он­да сам уви­део да би би­ло нај­бо­ље да се у пот­пу­но­сти по­све­тим по­вр­тар­ству. У Бер­ка­со­ву сам ку­пио њи­ву од 50 ари по­ред Ши­ди­не, узео не­што у за­куп и по­ди­гао пла­сте­ни­ке - при­ча Зо­ран Ма­цу­ра ко­га смо за­те­кли у пла­сте­ни­ку.

Про­шле го­ди­не је по­ди­гао два пла­сте­ни­ка од по 400 ква­дра­та и још шест ма­њих од по 125 ква­драт­них ме­та­ра. Ра­са­дио је 11 хи­ља­да ко­ма­да са­ла­те, 1.250 стру­ка кра­став­ца "зе­ле­ног са­ла­та­ра" и 1.100 стру­ко­ва па­ра­дај­за. Пла­ни­ра још 40 ари под па­при­ком као и јед­но ју­тро под кар­фи­о­лом.

- На­по­ран је то и му­ко­тр­пан по­сао у ко­ји је укљу­че­на и мо­ја су­пру­га, ста­рац и на­рав­но над­ни­ча­ри по по­тре­би. Мно­ги ми­сле ка­ко се на по­вр­ћу згр­ћу па­ре, а не ми­сле о ула­га­њу нов­ца и соп­стве­ном ра­ду. Тре­ба се ква­ли­те­том из­бо­ри­ти на тр­жи­шту и би­ти ме­ђу пр­ви­ма ко­ји ће тр­жи­шту по­ну­ди­ти ро­бу. Ра­чу­ни­ца по­ка­зу­је да би кра­став­ци мо­ра­ли да ко­шта­ју 60 ди­на­ра по ки­ло­гра­му јер би све ис­под то­га во­ди­ло у гу­бит­ке - ис­ти­че 43-го­ди­шњи Ма­цу­ра.

Наш са­го­вор­ник се при­др­жа­ва са­вре­ме­не про­из­вод­ње па је у пла­сте­ни­ку ду­пла фо­ли­ја, по­вр­ће се ра­са­ђу­је на тзв. спе­ци­јал­ну фо­ли­ју, а ту је и си­стем за за­ли­ва­ње "кап по кап". Али мо­ра се ићи и ви­ше од то­га. Ма­цу­ра је ре­шио да за­гре­ва пла­сте­ни­ке, па је за ту на­ме­ну ози­дан оџак као за цен­трал­но гре­ја­ње и на­ба­вље­на од­го­ва­ра­ју­ћа пећ. Во­да се за­гре­ва до 60 сте­пе­ни и кру­жи кроз оки­тен це­ви и та­ко за­гре­ва пла­сте­ник. Ово је пр­ва го­ди­на за­гре­ва­ња пла­сте­ни­ка, а ни ми­ну­ла зи­ма ни­је би­ла хлад­на и мра­зе­ви­та што је сва­ка­ко уште­де­ло угаљ ко­јим се пећ за­гре­ва­ла у ве­чер­њим и ноћ­ним са­ти­ма.

А ка­да на тр­жи­ште иза­ђе и бу­де про­дан пр­ви род, у пла­сте­ни­ци­ма ће би­ти ра­са­ђе­не и но­ве кул­ту­ре дру­гог ро­да у го­ди­ни. По­вр­ће Ма­цу­ра про­да­је у Ши­ду, Ср. Ми­тро­ви­ци и Бе­о­гра­ду и не жа­ли се. Вре­дан је, по­сла и ри­зи­ка се не пла­ши па за­то Ма­цу­ра и иде стал­но на­пред.