РАСАДНИК ВОЋА РАСТКА АНТОНИЋА ИЗ ШИДА

Годишње произведе око 15.000 расада воћки, највише јабука и крушака али и другог воћа пре свега шљива, међу којима је и чачанска лепотица
rastko.jpg

Сасвим случајно недавно смо прелиставали месечну ревију за пољопривреду, риболов и лов "Добро јутро" од пре тачно 30 година и у њему запазили текст о једном нашем суграђанину, Растку Антонићу. Били су то Расткови почеци рада у ПИК-у Шид. Данас су остала само сећања на та времена.

Растко је дипломирани инжењер пољопривреде (воћарство и виноградарство). До 2003. године радио је у друштвеном предузећу као технолог, односно референт технологије за воћарство, заштиту биља и воћа. Од пре четири године своје знање и искуство усмерио је на рад у властитом расаднику. Највише производи јабуке и крушке, али и друго воће, пре свега шљиве (чачанска лепотица, чачанска родна, стенлеј).

- Производим расаде воћки и то на два начина. Генеративни је производња из семена и вегетативни са матичних жбунова. Годишње произведем око 15000 расада воћа, односно садног материјала. Нешто мало расада имам код куће али већи део на пољу, њивама површине од 50 ари до једног хектара. Поступак производње траје две године, од почетног материјала до садног, а у неким случајевима и три године. Реч је о производњи двогубог начина калемљења, на пример кајсија, које се калеме на стенлејке и неке сорте крушака јер се тај поступак не може урадити директно, већ преко посредника - објашњава нам Растко Антонић и додаје: - Закон о садном материјалу је промењен, до сада сам као дипломирани инжењер пољопривреде могао радити без предузећа, али сада то чиним преко колегине регистроване фирме, а не као индивидуални произвођач. Проблем је што успешност рада овиси од временских прилика.

- За властите потребе већ тридесет година узгајам воћњак где имам око 1000 стабала крушака. Напомињем да производњу садница сам финансирам а у послу ми помаже супруга Јулика и понекад кћерке Весна и Слађана. Мукотрпан је ово посао, али ипак се некако преживљава - каже на крају Растко Антонић.