Menu
RSS
A+ A A-

"БА­НИ­ЈА­ПРО­МЕТ" - КУ­КУ­ЈЕВ­ЦИ


PilanaИако је од 1993. ста­нов­ник Ку­ку­је­ва­ца, Бран­ку Ми­ли­ћу то ни­је по­че­так ра­да и жи­во­та у Вој­во­ди­ни. Још 1973. он је у Но­вом Са­ду отво­рио за­нат­ску рад­њу за уво­ђе­ње цен­трал­ног гре­ја­ња и кли­ма уре­ђа­ја. На­кон пет го­ди­на, ка­же, био је ме­ђу нај­у­спе­шни­ји­ма у овој обла­сти. Ве­ће по­сло­ве ра­дио је пре­ко за­нат­ских за­дру­га, где је про­ви­зи­ја би­ла 10 од­сто. Уго­ва­рао је зна­чај­не ра­до­ве где су це­не до­сти­за­ле из­нос пре­ко ми­ли­он ма­ра­ка, што му је у оно вре­ме (ка­да при­ват­ни по­сао ни­је био оп­шта по­ја­ва) про­у­зро­ко­ва­ло про­бле­ме, па је Ми­лић од­лу­чио да про­да ку­ћу у Ве­тер­ни­ку и пре­се­ли се у Ву­ко­вар.

Из да­на­шњег угла по­сма­тра­но твр­ди да би би­ло бо­ље да то ни­је ура­дио.


Ипак, би­ло је ка­ко је би­ло, па је 1990. осно­вао фир­му са се­ди­штем у Ва­ље­ву, ко­ју је пре­ре­ги­стро­вао 1994. у Ку­ку­јев­ци­ма. Да­нас "Ба­ни­ја­про­мет" има основ­ну и је­ди­ну де­лат­ност пре­ра­ду др­ве­та. А жи­вот у Ку­ку­јев­ци­ма по­чео је Бран­ко та­ко што је ку­пио ста­ру ку­ћу у цен­тру се­ла у ко­јој је отво­рио ма­лу про­дав­ни­цу за про­да­ју елек­тро­ма­те­ри­ја­ла, а упо­ре­до с тим по­чео је и пре­ра­ду др­ве­та, у ма­њем оби­му, где је од­мах за­по­слио 4 рад­ни­ка.



"Ка­да сам се опре­де­лио ис­кљу­чи­во за пре­ра­ду др­ве­та ку­пио сам леп плац за пи­ла­ну, па сам уз по­моћ кре­ди­та и про­да­јом 17 ју­та­ра зе­мље уло­жио сред­ства у ову фир­му, на­ба­вио по­треб­не ма­ши­не и кре­нуо с озбиљ­ном про­из­вод­њом", ка­же Ми­лић. "За­по­слио сам још 10 рад­ни­ка и ори­јен­ти­сао се на из­воз ши­ром За­пад­не Евро­пе - у Ита­ли­ју, Швед­ску, Аустри­ју, Не­мач­ку, а из­во­зим и у Изра­ел. За из­воз иде 80 од­сто про­из­во­да. Из­во­зи­мо еле­мен­те за ку­хи­ње, ла­ме­ле за пар­кет (фри­за), окрај­че­ну и са­ми­цу да­ску.



Да­љим раз­во­јем фир­ме до­шли смо до са­да­шњег бро­ја за­по­сле­них, а то је 20. Сви рад­ни­ци су при­ја­вље­ни и оси­гу­ра­ни, а пла­те су ре­дов­не", на­гла­ша­ва Ми­лић.

Труп­ци за по­тре­бе ове пи­ла­не на­ба­вља­ју се у Вој­во­ди­на-шу­ма­ма, Ср­би­ја­шу­ма­ма и Вој­ној уста­но­ви Мо­ро­вић, али и от­ку­пом од при­ват­них вла­сни­ка. Ме­сеч­но се пре­ра­ди 200-230 ку­би­ка тру­па­ца, а то су углав­ном ја­сен и храст.



За ме­сец да­на пред­ви­ђен је за­вр­ше­так мон­ти­ра­ња су­ша­ре ка­па­ци­те­та 30 м3. На­ба­вље­на је и ма­ши­на за фи­нал­ну до­ра­ду ра­зних асор­ти­ма­на од др­ве­та па се мо­же оче­ки­ва­ти за­по­шља­ва­ње но­вих пет рад­ни­ка. Уз све про­бле­ме и рад од ра­них ју­тар­њих до ка­сних ве­чер­њих ча­со­ва Ми­лић за­вр­ша­ва наш раз­го­вор ре­чи­ма: "Од овог по­сла ипак мо­же да се жи­ви, не за­бо­ра­ви­те да је ов­де 20 по­ро­ди­ца ре­ши­ло ег­зи­стен­ци­јал­не по­тре­бе. Ако бу­де по­вољ­них кре­ди­та, ка­па­ци­тет ћу и да­ље ши­ри­ти, а с тим иде, на­рав­но, и но­во за­по­шља­ва­ње".