Menu
RSS
A+ A A-

ЈОШ ЈЕД­НОМ О ФИ­ЛИ­ПО­ВОМ МЕ­МО­РИ­ЈА­ЛУ



У про­шлом бро­ју на­шег ли­ста об­ја­вље­но је ре­а­го­ва­ње г. Ра­до­и­це Кру­ни­ћа на текст у ли­сту По­ли­ти­ка као и у на­шем ли­сту у бр. 13 (чи­ји сам ја аутор) а од­но­си се на да­тум одр­жа­ва­ња Пр­вог ме­мо­ри­ја­ла Фи­ли­па Ви­шњи­ћа. Го­спо­дин Кру­нић је у 12  та­ча­ка на­бро­јао ар­гу­мен­те ко­ји го­во­ре о то­ме да су он и ње­го­ви са­рад­ни­ци би­ли ор­га­ни­за­то­ри Пр­вог ме­мо­ри­ја­ла Фи­ли­па Ви­шњи­ћа.

Од тих 12 та­ча­ка у 10 се сла­жем са го­спо­ди­ном Кру­ни­ћем. Оста­ју спор­не две, пр­ва и де­ве­та. На­и­ме у но­вем­бру 1965. го­ди­не у Ви­шњи­ће­ву је за­и­ста обе­ле­же­на 200 ГО­ДИ­ШЊИ­ЦА РО­ЂЕ­ЊА ФИ­ЛИ­ПА ВИ­ШЊИ­ЋА уз уче­шће свих оних ак­те­ра ко­је је го­спо­дин Кру­нић на­бро­јао. То је исти­на и то ни­ко ни­је спо­рио ни јед­ног тре­нут­ка. Не­спо­ра­зум на­ста­је по г. Кру­ни­ћу оног мо­мен­та ка­да је у обра­зло­же­њу за до­де­лу пост­хум­ног при­зна­ња Ми­лин­ку Мић­ку Ко­при­ћу на­ве­де­но да је он био је­дан од ор­га­ни­за­то­ра ПР­ВОГ МЕ­МО­РИ­ЈА­ЛА ФИ­ЛИ­ПА ВИ­ШЊИ­ЋА. Али и то је исти­на. Без­број до­ку­ме­на­та и жи­вих уче­сни­ка ПР­ВОГ МЕ­МО­РИ­ЈА­ЛА ФИ­ЛИ­ПА ВИ­ШЊИ­ЋА то мо­гу да по­твр­де. И сам г. Кру­нић у ме­ђу­вре­ме­ну је до­био део до­ку­мен­та ко­ји го­во­ре о то­ме.



Ипак по­гла­вље 9. у ње­го­вом ре­а­го­ва­њу сти­че се ути­сак био је по­ку­шај да се ома­ло­ва­жи до­де­ла при­зна­ња и то пост­хум­но чо­ве­ку чи­је су за­слу­ге за одр­жа­ва­ње Пр­вог Ме­мо­ри­ја­ла Фи­ли­па Ви­шњи­ћа не­мер­љи­ве. Чи­ни­ти то уз не­схва­тљи­ву упор­ност ко­ја ни­је за­сно­ва­на на ар­гу­мен­ти­ма за­и­ста не слу­жи на част не­ка­да­шњем ди­рек­то­ру ОШ у Ви­шњи­ће­ву.


Па­жљи­ви­јем чи­та­о­цу си­гур­но ни­је про­ма­као текст у по­гла­вљу 12. ко­је је на­пи­сао г. Кру­нић. И упра­во у ње­му мо­же се са­гле­да­ти сва кон­тра­дик­тор­ност ње­го­вих тврд­њи. Он ту го­во­ри о од­но­су би­бли­о­те­ке из Ср. Ми­тро­ви­це и та­да­шњег ру­ко­вод­ства у шид­ској оп­шти­ни ко­је "... ни­је при­да­ва­ло зна­чај де­лу и ли­ку Ф. Ви­шњи­ћа".

И упра­во та кон­ста­та­ци­ја и тај од­нос оп­штин­ске вла­сти пре­ма де­лу слав­ног на­род­ног пе­сни­ка био је до­дат­ни мо­тив омла­ди­ни у Ви­шњи­ће­ву да се на­кон пет го­ди­на од обе­ле­жа­ва­ња 200. го­ди­шњи­це ро­ђе­ња Ф. Ви­шњи­ћа по­кре­не ини­ци­ја­ти­ва за одр­жа­ва­ње Пр­вог Ме­мо­ри­ја­ла Фи­ли­па Ви­шњи­ћа ко­ји је одр­жан 30. но­вем­бра 1970. год. И не са­мо да су се иг­но­рант­ски и са пот­це­њи­ва­њем од­но­си­ли пре­ма овој ини­ци­ја­ти­ви не­го су не­ко­ли­ко го­ди­на ка­сни­је оп­штин­ска власт и за­јед­ни­ца обра­зо­ва­ња у Ши­ду про­ме­ни­ли име ОШ Фи­лип Ви­шњић у Ви­шњи­ће­ву ко­ја се све до сре­ди­не де­ве­де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка зва­ла ОШ Бо­сут­ски од­ред.

И овај де­таљ го­во­ри мо­жда нај­бо­ље ка­ко су се та­да­шње оп­штин­ске "вел­мо­же" од­но­си­ле пре­ма исто­ри­ји и тра­ди­ци­ји овог на­ро­да. Не­што слич­но се до­го­ди­ло и ОШ Ф. Ви­шњић из Ши­да ко­ја је про­ме­ни­ла име у ОШ Срем­ски од­ред ко­је и да­нас но­си. Прак­тич­но тих го­ди­на шид­ска оп­шти­на и се­ло Ви­шњи­ће­во оста­ли су без зна­ме­ња ко­ја би го­во­ри­ла да је на овим про­сто­ри­ма жи­вео и ства­рао нај­ве­ћи на­род­ни пе­сник Ср­би­је.

Тих го­ди­на је­ди­ни зна­мен био је ње­гов гроб у се­лу Ви­шњи­ће­ву ко­ји су 1887. го­ди­не на 50. го­ди­шњи­цу ње­го­ве смр­ти по­ди­гли Ср­би из Бе­ча. Оспо­ра­ва­ти без ва­ља­них ар­гу­ме­на­та пост­хум­но при­зна­ње чо­ве­ку ко­ји је дао огро­ман до­при­нос у при­бли­жа­ва­њу и пре­зен­то­ва­њу де­ла слав­ног пе­сни­ка и гу­сла­ра Фи­ли­па Ви­шњи­ћа и то у тре­нут­ку ка­да ни­је у при­ли­ци да сам од­го­во­ри за­и­ста се не би мо­гло на­зва­ти ча­сним и ви­те­шким.