ДАНИЦА ЛУЈИЋ ИЗ ВАШИЋЕ ИМА 94 ГОДИНЕ АЛИ ЈЕ ЈОШ УВЕК КРЕПКА СТАРИЦА ВЕДРОГ ДУХА

Danica1.jpgБака Даница се присећа прошлих времена када је пуно радила па и у ковачкој радионици са супругом Душаном. Шила, ткала, везла, хеклала, топила кудељу на Босуту... Никада није пазила шта једе, али свако јутро обавезно попије једну љуту. Осмех је њен еликсир за дуговечност

Загазити у десету деценију живота није мала ствар. Па ако још здравље служи онда је то пример вредан пажње. Управо то је био разлог што смо посетили баку Даницу Лујић у Вашици. Она већ "троши" 94. годину живота, у добром здрављу, како смо се уверили. Бака Даница је уистину крепка старица ведрог духа.

- Родом сам из Бачинаца, а у Вашицу сам дошла 1934. када сам се удала. Моји сватови су били први после жалости након погибије краља Александра у Марсеју. Удала сам се за Душана, који је умро 1977. године. Била су то друга времена, боља. Осмера кола су дошла по мене. Није се то сликало као данас. Венчали смо се у Бачинцима. А онда сам живела у кући са деверобима.

Нас три јетрве смо се целог века добро слагале, послови су били подељени. Знало се шта је чија обавеза, некако се пре више поштовало. Смењивале смо се у пословима, кад год се свашта радило и узгајало. А с обзиром да сам се удала за ковача, ја сам мом Душану помагала у ковачкој радионици. Грејала сам ја шине кукурузовином и у свему другом му помагала - прича бака Даница о некадашњем животу.

Danica3.jpgОнда је било боље, више се радило, данас ми то не дају, а ја тако не могу. Уз све друге обавезе ја сам пуно радила ручних радова, шила сам, ткала, прела, везла, хеклала, топила кудељу на Босуту... Још доста тога ја и данас могу. Прошле године сам за унуку сашила јорган од вуне, али млади то данас не воле - сетно казује бака Даница.

Она живи са млађим сином Спасојом и његовом породицом, тако да у кући Лујића имају четири генерације. Дочекала је бака Даница праунуке, има их шесторо, двоје у Вашици и четворо у Београду. Каже, најсрећнија је када се сви окупе, мада је то све ређе, јер овај убрзан начин живота то онемогућава.

- Са баком Даницом, мојом свекрвом, живим 41. годину и одлично се слажемо. Она је изузетно ведра особа, увек насмејана па многи кажу да се "заразно" смеје. Ако је тачно да смех продужава живот она је прави пример за то. И данас нико од ње не може да помете двориште или очисти снег, мада јој ми то бранимо, али воли то - каже њена снаја Мица.

Некадашња села и прела заменила је телевизијом. Уклопила се у нови начин живљења. Још увек воли да сама сређује своју собу до улице и како каже не да је никоме. На питање чиме се хранила током ових година са смехом открива "тајну".

- Никад нисам пазила шта једем, али цео живот бар један дан у недељи постим. А свако јутро обавезно попијем једну љуту и то је то - са смехом завршава наш разговор бака Даница.