Menu
RSS
A+ A A-

РАСАДНИК "СУНЧАНИ ЦВЕТ"

ЕРДЕВИК



rasadnik-cvece.jpg
Из Сремске Митровице у Ердевик брачни пар Ходоба преселио се првенствено због посла којим се бави Љиљана а то је узгој цвећа.


Не беже баш сви од села. Све чешће, у потрази за бољим условима живота повећава се број оних који се одлучују за живот у руралним срединама. Једини од њих су Љиљана и Томислав Ходоба. А разлог због ког смо их посетили је посао којим се Љиљана  бави. Сасвим случајно смо се срели и упознали на шидској пијаци где је Љиљана продавала  саднице зимзелених украсних биљки. И, тако, нађосмо се у Ердевику где је овај брачни пар дошао из Сремске Митровице.


- Пре дванаест година дошли смо у Ердевик искључиво ради посла. Продали смо кућу у Митровици и дошли овде да стварамо расадник. У почетку смо имали у Старој Бингули салаш са воћем а онда је Љиљана почела да гаји расаде цвећа (јер углавном је она носилац овог посла). У почетку су то биле петуније а полако асортиман се проширивао - прича нам уз кафу Томислав.


Вероватно долазак у шидску општину и није случајан јер Љиљанина мама је из Адашеваца а тата управо из Ердевика.



- Када смо почињали узгој расада цвећа пре десет година имала сам тек неколико врста, али како то обично бива када се нечему озбиљно посветиш посао се ширио, почели смо узгајати и расаде поврћа. Тренутно имамо 660 м2 покривеног простора у пластеницима и плус један стакленик. Семена набављамо већ годинама из три фирме које се тиме баве, а она су проверена јапанска, холандска и немачка. На провереном месту набављамо и ожиљене саднице. Било би претерано да сад набрајам све врсте цвећа које узгајам - о свом послу говори Љиљана.


Иако треба још много тога урадити на простору око куће Ходоба, већ улазак у двориште пружа лепу слику разноликог цвећа.


Пре две године Љиљана је почела да узгаја саднице четинара, а код ње можете да нађете тује, чемпресе, зимзелен, украсно шибље. Податак да се у расаднику годишње однегује 40-45 хиљада садница цвећа и око хиљаду четинара, а о свему овоме углавном брине Љиљана, јасно говори о којим је обавезама реч.


- Нема краја обавезама. Устајем у 4-5 часова и сваки дан идем на пијацу у Кузмин, Маринце, Шид, Сремску Митровицу... да не набрајам даље. Тако проводом преподне а поподне радим овде. Регистровани смо као Пољопривредно газдинство Расадник "Сунчани цвет". Још увек сваштаримо, било би добро када би смо имали уговорену производњу. Упркос томе што улажем много труда, ово је леп посао. Да би сте били успешни морате волети оно што радите јер без те љубави нема ни финансијске добити - објашњава Љиљана.


- А Љиља баш воли ово да ради, она је још као млада девојка стекла основно знање о овом послу када је живела у Немачкој. Ја јој помажем колико могу, али ја сам запослен, радим у Луци Легет у Сремској Митровици и то у сменама, тако да је сав терет на њеним леђима - каже Томислав.


Рецимо још да су у овај посао они ушли властитим средствима, почели су са једним пластеником од 20м2. Увели су наводњавање кап по кап и грејање у пластенику. Производни круг је затворен па нема одмора ни у ком делу године. Али, како кажу, тешко јесте али се ипак исплати радити, а као сви родитељи и они желе да својим радом помогну својој деци и унуцима.