Без об­зи­ра на вре­мен­ске при­ли­ке Влат­ко Чин­чу­рак (52), по­штар у Ку­ку­јев­ци­ма, већ пет­на­е­стак го­ди­на раз­но­си пи­сма и оста­ле по­шиљ­ке они­ма ко­ји­ма су на­ме­ње­не. То би без би­ци­кла би­ло го­то­во не­за­ми­сли­во, јер ва­ља оби­ћи 13-ак ули­ца у се­лу и на вре­ме уру­чи­ти по­шиљ­ку.

Ки­ша је па­да­ла а ми смо за­те­кли Влат­ка у јед­ној ку­ку­је­вач­кој ули­ци. Пи­та­мо га да ли му сме­та­ју ове вре­мен­ске (не)при­ли­ке. А он са осме­хом од­го­ва­ра да се на­ви­као на сва го­ди­шња до­ба и би­ло ка­кво вре­ме. А ми опет зна­ти­жељ­ни па га за­пит­ку­је­мо да ли љу­ди уоп­ште пи­шу пи­сма у да­на­шње вре­ме.

- Пи­са­ма је све ма­ње, али их још има. Нај­че­шће раз­но­сим ко­вер­те са нај­ра­зли­чи­ти­јим на­град­ним игра­ма - од­го­ва­ра Влат­ко Чин­чу­рак ко­ји је пре Ку­ку­је­ва­ца ра­дио у Ер­де­ви­ку где и жи­ви.

Влат­ко је чо­век ко­га сви у се­лу по­зна­ју а Бо­ри­во­је Бо­дра­жић са­мо она­ко у про­ла­зу нам ре­че:

- По­штар је ле­ген­да из Ер­де­ви­ка!