Menu
RSS
A+ A A-

ЧАМЦИ МАДЕ ИН МОРОВИЋ

ЗЛАТНЕ РУКЕ ЈАКОБА И ПЕТРА ОКРУГИЋА


camac2.jpg

Пре 50 година Јакоб Округић направио први чамац за потребе Шумарије у којој је радио, а од 1995. године овог посла се прихватио и његов син Петар. Чамце углавном наручују људи из Моровића и околних села


- Када је још далеке 1956. године направио први чамац са још двојицом колега  за потребе Шумарије у којој је радио, Јакоб Округић (71) из Моровића није ни мислио да ће израда чамаца бити његов додатни посао који без прекида ради све до данашњих дана. Истина, пре више од једне деценије, због Јакобовог лошијег здравственог стања, главни мајстор је постао његов син Петар. Јакоб и даље помаже сину јер један човек не може сам направити чамац.


- Први чамац који сам правио те 1956. године је био дужине пет метара и са још двојицом колега, радио сам га пет - шест дана. Није било савремених алата као сада, све се радило ручно, сантиметар по сантиметар. Чамац се користио за праћење трупаца који су повезани пуштани Босутом од Непричаве до железничке станице у селу, неких десетак километара. Направили смо неколико чамаца за ову намену - веома добро се сећа почетака израде чамаца Јакоб Округић, којег смо затекли како са сином Петром у хладовини ораха ради на новом чамцу.

Није нам Јакоб  рекао колико је чамаца за све ове године направио, а било их је свакако много. Међутим, лошије здравствено стање је утицало на то да се овог нимало лаког посла прихвати и његов син Петар. било је то 1995. године.


- Тата се разболео и морао је у болницу, а имао је наручене чамце и с  обзиром да сам му пре тога помагао, сада сам морао постати главни мајстор како би испоштовали муштерије - прича Петар Округић, иначе шумарски техничар по професији. У међувремену је тата набавио потребан алат тако да се без машина на струју не може замислити ни овај посао. Тајне успеха у овом послу нема, само се мора радити квалитетно и прецизно и чамац може трајати јако пуно година.


Петар нам објашњава да се за израду чамца користи храстова даска која мора бити природно сува и садржи танин који даје заштиту. И овде је неопходно направити нацрт будућег чамца и по њему кренути са израдом. Прво се скроји костур чамца тзв. "егије" које имају унапред задат угао јер се на основу њих добија облик чамца и оне се постављају на размак од 80 центиметара. Са стране долазе предња и задња глава које такође имају задати угао. Чамац од шест метара дужине има ширину у поду један метар са висином страница од 40 центиметара. Под углом од 108 степени, ширина у горњем делу износи 140 центиметара.


На саставима између дасака ради се тзв. "шуперење" односно вади се "В" изрез са сваке стране под углом од 108 степени и у тај простор ("вараж") ставља се храстова маховина коју држи лајсна у облику троугла, то причвршћују кламфице ("енегаче") од лима 0,8 милиметара. На тај начин даске могу да "дишу" односно да забрекну и да се расуше, а маховина не дозвољава да вода уђе у чамац. Када је све то готово и чамац направљен, долази завршница, а то је премазивање катраном - каже Петар Округић, додајући да уз овакав чамац иде једно весло које се израђује од јасеновог дрвета.



РЕДОВНА ЗАШТИТА
ЧАМАЦ који је премазан катраном уз редовно годишње одржавање може се очувати и по 20 година. Редовно годишње одржавање је почетком пролећа када следи премазивање катраном.
- Најопасније је да се чамац извуче на обалу и онако мокрог да га ухвати ветар јер тада испуца даска. Што се тиче конзервације чамца зими, најбоље би било да чамац буде потопљен испод нивоа воде - наглашава Петар Округић.


ТИМСКИ РАД
У прављењу чамца не  може учествовати само један мајстор јер треба придржавати даску док се припрема њена обрада према нацрту, па и касније.
- И када се ради склапање чамца један човек није довољан јер треба поставити егије, даска се прикуцава ексерима па неко мора придржавати конструкцију. С обзиром на своје године и сада помажем сину колико је то у мојим могућностима - каже Јакоб Округић.