Menu
RSS
A+ A A-

МОЈА ДРАГА МАРАКАНА

МИРОСЛАВ БАЛАШЧАК, РОДОМ ИЗ БЕРКАСОВА, НЕКАДАШЊИ ФУДБАЛЕР ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ



dule_savic.jpg

Није ни сањао да ће играти за Црвену звезду. Остале су му најлепше успомене везане за фудбалску каријеру. А београдска Маракана заувек у срцу



Још као дечак, Мирослав Балашчак је у родном Беркасову одлазио на стадион ФК Сремац и посматрао фудбалске утакмице.  Тада није ни сањао да ће и он једног дана играти фудбал и то за најпопуларнији фудбалски клуб у земљи - Црвену звезду.


- По завршетку основне школе у Беркасову, прешао сам у Шид у школу и почео сам да тренирам у ФК Раднички. Тренер ми је био  Спасоја Смајић. Моју добру игру су приметили фудбалски стручњаци, па сам 1969. године прешао у Београд у пионирску екипу Црвене звезде. После извесног времена сам почео да играм у подмлатку, па и у првом тиму када су играли Душан Савић и Владимир Петровић Пижон - сећа се  Мирослав Балашчак, који је играо на месту везног играча.


Добро се сећа узбудљивих утакмица на нашим стадионима у Загребу, Сплиту и другим великим градовима у време  Шурјака, Буљана и других познатих фудбалера и репрезентативаца тог времена. Наступио је и за омладински тим на турниру у Португалији, Италији и Немачкој, и то је био максимум Мирославове фудбалске каријере. Играо је касније и за Чукарички, па Будућност из Пећи.


- Дошао сам да живим у Сремску Митровицу 1975. године, добио  запослење у Водоводу и наставио да играм за  митровачки "Срем", пет година, па затим за ЛСК Лаћарак за екипу Бачинаца и 1989.године за ФК Подриње, када сам завршио играчку каријеру - каже Балашчак.


Фудбал се не оставља тек тако па Балашчак није за сва времена окачио копачке о клин. Завршио је тренерски курс и наставио са овим послом у Срему, Лаћарку, Шиду и Вишњићеву. А најлепше успомене су ипак везане за Црвену звезду.