ТРЕ­ЋЕ МЕ­СТО БИ­ЉА­НЕ ПО­ЛИ­МА­НАЦ НА ВЕ­ЛИ­КОМ КА­РА­ТЕ ТУР­НИ­РУ "ЕВРОП­СКИ КУП ХА­ЧИ О КАИ ФЕ­ДЕ­РА­ЦИ­ЈЕ" У СЛО­ВАЧ­КОЈ НА КО­ЈЕМ ЈЕ ПРЕД­СТА­ВЉА­ЛА СР­БИ­ЈУ И ШИД СА "СХО­ТО КАН" АСО­ЦИ­ЈА­ЦИ­ЈОМ

Број­не ме­да­ље и при­зна­ња  Ка­ра­те јој на пр­вом ме­сту и не­ма на­ме­ру да га ика­да оста­ви  Ам­би­ци­је су јој да отво­ри свој ка­ра­те клуб и има сво­ју асо­ци­ја­ци­ју али и да бу­де - по­ли­ца­јац

- Се­дам­на­е­сто­го­ди­шња де­вој­ка Би­ља­на По­ли­ма­нац, члан ка­ра­те клу­ба Шид, но­си­лац цр­ног по­ја­са пр­ви дан, за­бли­ста­ла је кра­јем ма­ја у гра­ду Ко­ши­це у Сло­вач­кој на ве­ли­ком ка­ра­те тур­ни­ру "Европ­ски куп Ха­чи о каи фе­де­ра­ци­је" на ко­јем је уче­ство­ва­ло пре­ко 600 так­ми­ча­ра из 11 европ­ских зе­ма­ља.

Осво­ји­ла је тре­ће ме­сто и брон­за­ну ме­да­љу у ди­сци­пли­ни бор­бе док је у из­во­ђе­њу ка­та за­у­зе­ла пе­то ме­сто у ге­не­рал­ном пла­сма­ну. Пред­ста­вља­ла је Ср­би­ју и Шид са "Схо­то кан" асо­ци­ја­ци­јом.

Би­ља­на По­ли­ма­нац је осво­ји­ла пре­ко 60 ме­да­ља и при­зна­ња на тур­ни­ри­ма и так­ми­че­њи­ма. Она је омла­дин­ски пр­вак Ср­би­је у ка­ра­теу за про­шлу и ову го­ди­ну у "Схо­то кан" асо­ци­ја­ци­ји. Ре­зул­та­те ко­је је оства­ри­ла свр­ста­ли су је у нај­та­лен­то­ва­ни­је мла­де спор­ти­сте у оп­шти­ни, али и ши­ре.

Њен тре­нер Ми­лан Стој­шић, не­ка­да­шњи ју­ни­ор­ски пр­вак Ср­би­је у ка­ра­теу, од ње с пра­вом оче­ку­је још бо­ље ре­зул­та­те и да са њи­ма кон­ку­ри­ше за јед­но од ме­ста у ка­ра­те се­лек­ци­ји Ср­би­је.

А Би­ља­на је спрем­на да дâ све од се­бе. Јер, ка­ра­те је ње­на искре­на, пра­ва и ве­ли­ка љу­бав. Све ово је био по­вод да је по­тра­жи­мо у ње­ном до­му у Ку­ку­јев­ци­ма, у Ули­ци Ву­ка Ка­ра­џи­ћа.

Ка­ко си по­че­ла?

- По­че­ла сам 1. сеп­тем­бра 2002. го­ди­не са­свим слу­чај­но. Про­ла­зи­ла сам цен­тром Ку­ку­је­ва­ца, ви­де­ла да тре­ни­ра­ју, та­да ме је тре­нер Ми­лан Стој­шић пи­тао да ли сам пре тре­ни­ра­ла, да ли бих во­ле­ла да се ба­вим ка­ра­те­ом и та­ко је све кре­ну­ло. Од то­га да­на стал­но тре­ни­рам, баш сва­ки дан, ка­ра­те ми је на пр­вом ме­сту, во­лим га и не­мам на­ме­ру да га ика­да оста­вим.

Баш ни­кад?

- Ни­кад. И ка­да бих сло­ми­ла ру­ку, ја бих на­ста­ви­ла да се ба­вим ка­ра­те­ом, не бих ни­ка­ко ми­ро­ва­ла.

Ка­кве су ти ам­би­ци­је?

- Пла­ни­рам да за­вр­шим Ви­шу тре­нер­ску шко­лу, да отво­рим свој ка­ра­те клуб, да имам сво­ју асо­ци­ја­ци­ју. Са­да идем у Гим­на­зи­ју "Иво Ло­ла Ри­бар" у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, при­род­ни смер, по­ку­ша­ћу да се пре­ба­цим за по­ли­цај­ца, а ако не успем, по­сле за­вр­ше­не гим­на­зи­је упи­са­ћу се на кри­ми­на­ли­сти­ку.

Ко­ја је тво­ја по­ру­ка мла­ди­ма?

- Бо­ље је да не­што тре­ни­ра­ју не­го да из­ла­зе по ка­фи­ћи­ма, пи­ју и пу­ше, има­ће здра­ви­ји жи­вот. А за спорт ни­ка­да ни­је ка­сно.