Menu
RSS
A+ A A-

ЖИВОТНИ ПОЗИВ - БЕЛИ МАНТИЛ

ЉУДИ ИЗ НАШЕГ КОМШИЛУКА У ПОРОДИЦИ МИЛИНА ИЗ ШИДА СВИ У ЗДРАВСТВЕНОЈ СТРУЦИ



doktori.jpg

Божо Милина из Шида 38 година ради као медицински техничар, а до пре две  године као медицинска сестра је радила његова супруга Штефица која је сада у пензији.

Бели мантил у породици Милина је обукао и њихов син Анте који већ три године ради као виши радиолошки техничар. Божо је завршио медицинску школу у Сремској Митровици и приправнички стаж одрадио у амбуланти у Јамени годину дана.


- Није тада било превоза па сам у Јамени становао, а радно време ми је било "када ме позову". После приправничког отишао сам у војску у Нови Сад, у школу резервних санитетских подофицира и после војске сам две године радио на Корчули у тамошњем Дому здравља.

Било је то 1972 и 1973 године, али сам се због очеве болести вратио у Шид и почео да радим у Дому здравља, годину дана у Диспанзеру за плућне болести - прича нам Божо Милина о својим почецима у медицинској струци.


Од 1975 године почиње да ради у Хитној помоћи. Радило се по сменама, чести су били изласци на терен због бројних саобраћајних незгода... Овакав темпо је "држао" све до 1992 године када долази у Диспанзер за плућне болести на много мирније радно место. У овој служби се делује више превентивно кроз праћење стања пацијента. Рецимо, туберкулоза се прати и лечи од 6 месеци до годину дана и касније се контролише. Свакодневне обавезе су уписи протокола, пет врста картона и једна филмотека.


- Уписао сам својевремено и вишу школу али је из разноразних разлога нисам завршио. Али, кад све сагледам задовољан сам и овако. Полако се ближи и пензија. Био сам раније и у покрајинском синдикату здравства, затим председник Радничког савета у једном мандату у Дому здравља, активиста сам Црвеног крста и инструктор прве помоћи. Супруга Штефица је другу годину у пензији, а син Анте ће ту остати када ја одем у пензију - каже Божо.

Анте је такође одлучио да му медицинска струка буде животни позив те се определио за дефицитарно али и ризично радно место радиолошког техничара.
- У Дому здравља сам обавио приправнички стаж и положио стручни испит, а ту сам био и на служењу цивилног војног рока. После тога сам наставио са редовним послом и задовољан сам. Највише се снимају плућа  и повреде, преломи и напрснућа костију. Од јануара до почетка маја, било је 2.600 пацијената свих узраста.

Имам скраћено радно време  од шест сати са нормом од 25 експозиција у току радног времена. Наравно, хитни случајеви се примају без обзира на испуњену квоту. Ова грана медицине има перспективу и у окружењу, са овим степеном образовања се стиче звање инжењера  медицинске радиологије - каже Анте Милина.



МЕДИЦИНАР ЗБОГ АКНИ
На наше питање како је изабрао баш овај животни позив, Божо нам је рекао:
- Имао сам проблеме са акнама на лицу и морао сам да потражим помоћ лекара. Отишао сам код др Николе Магића који не само да ми је помогао већ ми је дао да прочитам и једну стручну књигу на ову тему, што ме је заинтересовало. Када је он то видео, предложио ми је да упишем  медицинску школу, што сам и учинио.



ТЕШКЕ САОБРАЋАЈКЕ
Док је радио у хитној помоћи, било је много рада на терену, а посебно су честе биле саобраћајне незгоде.
- Остала ми је у сећању саобраћајка код Адашеваца на пружном прелазу када је воз ударио у возило са пет путника у два сата ноћу. Била је ту и полиција и са  батеријским лампама се осветљавао простор и док сам се тако кретао пао сам преко мртве жене која је била у другом стању. То је било страшно и то не могу никада заборавити - каже Божо Милина.