ПО­СЕ­ТИ­ЛИ СМО ФИ­ЗИ­О­ТЕ­РА­ПЕ­УТ­СКУ СЛУ­ЖБУ У ДО­МУ ЗДРА­ВЉА У ШИ­ДУ

У слу­жби ко­ја по­сто­ји ско­ро три де­це­ни­је ра­ди се у усло­ви­ма као и на по­чет­ку - ни­су се про­ме­ни­ли ни опре­ма ни усло­ви ра­да Фи­зи­о­те­ра­пе­ут­ска слу­жба у окви­ру До­ма здра­вља Шид ра­ди још од 1978. го­ди­не.

Од скром­них по­че­та­ка ка­да су ту ра­ди­ли је­дан ле­кар фи­зи­ја­тар и је­дан фи­зи­о­те­ра­пе­ут до­шло се до да­на­шњег ста­ња ка­да је за­по­сле­но се­дам фи­зи­о­те­ра­пе­у­та са и да­ље, јед­ним ле­ка­ром спе­ци­ја­ли­стом.

То су, на­жа­лост, је­ди­не про­ме­не у овој слу­жби, јер ка­ко ка­же глав­ни фи­зи­о­те­ра­пе­ут Пе­тар Сре­мац, за сво то вре­ме усло­ви ра­да и опре­ма ни­су се про­ме­ни­ли, иако су ка­дров­ски до­бро оспо­со­бље­ни. Нај­ве­ћи про­блем пред­ста­вља не­до­ста­так про­сто­ра: ма­ла фи­зио-са­ла за оба­вља­ње ки­не­зи­те­ра­пи­је.

А по­ред ки­не­зи­те­ра­пи­је ов­де се пру­жа­ју услу­ге елек­тро­те­ра­пи­је и тер­мо­те­ра­пи­је.По­ред ма­лог про­сто­ра про­блем пред­ста­вља ста­ра и за­ста­ре­ла опре­ма. Узме­мо ли у об­зир по­да­так да кроз ову слу­жбу днев­но про­ђе 70-80 па­ци­је­на­та ко­јим се пру­же по 2-3 вр­сте те­ра­пи­је, што зна­чи да има пре­ко 200 услу­га, ја­сно је да на­ве­де­не не­до­стат­ке тре­ба озбиљ­но схва­ти­ти. Слу­жба ра­ди у две сме­не а па­ци­јен­ти су ши­ро­ког ста­ро­сног ра­спо­на - од но­во­ро­ђе­них бе­ба до па­ци­је­на­та ду­бо­ке ста­ро­сти.

С де­цом се ра­ди пре­вен­тив­но ле­че­ње а са ста­ри­ји­ма оп­шта ре­ха­би­ли­та­ци­ја. Не­ка­да су фи­зи­о­те­ра­пе­у­ти оба­вља­ли и кућ­не по­се­те, да­нас због оби­ма по­сла (је­дан па­ци­јент се за­др­жи по сат и по) то ни­су у мо­гућ­но­сти. На че­лу ове слу­жбе је др Гор­да­на Ма­тић, глав­ни фи­зи­о­те­ра­пе­ут је Пе­тар Сре­мац, а оста­ли чла­но­ви еки­пе су Или­ја Ра­јић, Би­ља­на Пр­шић, Ви­да За­хор­јан­ски Јар­ми­ла Ла­зић,Алек­сан­дра Уба­вић и Бо­жи­дар Сре­мац. Они су пре две го­ди­не до­би­ли Злат­ни лист Еко­ло­шког по­кре­та Шид а би­ли су кан­ди­да­ти за Ше­сто­де­цем­бар­ску на­гра­ду.