Menu
RSS

Шидски портал™је интернет портал града Шида и општине, намењен је шиђанима (онима који су то некада били или који се тако осећају), користи за прикупљање и размену информација, текстова и догађаја на локално-глобалној мрежи „Интернету“, служи на корист шиђанима као својеврсна архива.

A+ A A-

Прича о једној од најуспешнијих библиотека Срема

  • Аутор Весна Петровић

Прва српска библиотека у Шиду основана је 1849. године о чему говори и посвета на књизи, коју је Мита Орешковић поклонио библиотеци. Шидска библиотека је дуги низ година радила у саставу културног центра. Године 2002. постала је самостална установа и добила је назив "Симеон Пишчевић" по знаменитом шидском завичајцу.

Народна библиотека "Симеон Пишчевић" Шид

У прохујалим временима библиотека је често мењала простор у који је била смештена: од кафане код Шола до Гранд хотела. У ратним временима била је стециште народне омладине, а током Другог светског рата није радила.

Срески савез културно-просветних друштава 1. новембра 1948. поново је основао библиотеку. Скупштина општине Шид прогласила је Библиотеку матичном установом 1961. У регистар матичних установа уведена је тек 1965. године под називом «Светозар Марковић». У то време библиотека је имала огранке у готово свим местима шидске општине.

Под њеним окриљем радио је књижевни клуб «Филип Вишњић» и организовани су «Јастребићеви књижевни сусрети», који трају и данас. У Шид и Вашицу долазила су највећа имена наше књижевности : Десанка Максимовић, Драгомир Брајковић, Мира Алечковић, Даринка Јеврић, Мирослав Јосић Вишњић, Павле Угринов...

Завичајна збирка у Народној библиотеци "Симеон Пишчевић" формирана је 1983. године издвајањем одређеног броја књига, које припадају завичајности. У завичајној збирци налазе се 394 монографске публикације, 12 каталога, три туристичка водича, два наслова новина, шест часописа и два календара. Од некњижне грађе у фонду се чува 13 фотографија, три видео записа, шест плаката и 35 позивница, филмска грађа о народним обичајима... Цела Завичајна збирка урађена је и у класичном и електронском облику. Негујући завичајност Библиотека у Шиду бави се и издавачком делатношћу. Посебну пажњу посветила је младим ствараоцима, те под њеним окриљем ради књижевни клуб «Милош Црњански».

«Дани Филипа Вишњића» у чијој организацији учествује и Библиотека су прилика да се пре свега млади упознају са животом и делом народног Певача, али и да се представе својим стваралаштвом.

Библиотека, данас располаже књижним фондом од 32.240, који обрађује аутоматизовано у програму Библио. Библиотечку делатност обавља преко одељења за одрасле, дечјег одељења, завичајне збирке. Нема развијену мрежу огранака.

У 2006. години Библиотека је добила средства из НИП-а за изградњу нове зграде, те је до краја године припремљена комплетна документација, спроведене су јавне набавке и у 2007. изграђена је нова зграда. Завршни радови и унутрашње уређење реализовано је током 2008. године и Библиотека данас ради новом савременом простору. Почетак рада у новој згради Народне библиотеке „Симеон Пишчевић“ у Шиду и обележавање 160 година постојања био је најзначајнији догађај у библиотекарству Срема у 2009. години.

На свечаности прославе 160 година Библиотеке, 17. децембра 2009. године, директор Славица Варничић је, између осталог рекала: «Сада у правом смислу Библиотека у Шиду испуњава све услове савременог библиотекарства и уз подршку свог оснивача Скупштине општине Шид иде у правцу у којем су је њени далеки оснивачи усмерили, да образује, да уздиже реку младих потомака наших Пишчевића, Магарашевића, Шумановића и других умних људи овога поднебља».
Истом пригодом академик Миро Вуксановић, управник Библиотека Матице српске, уручујући поклон, најновије издање «Српског речника» је одржао беседу:

„...Шид који се поред Адашеваца јавља као први податак поред имена Георгија Магарашевића, професора, првог уредника најстаријег живог српског часописа, с почетним бројем из 1824. године, нашег стубног у књижевности Летописа, с истим додатним именом што га носи Библиотека Матице српске, заснована 1826, најстарије под националним именом књижница, матична за све библиотеке у Војводини од 1948, данас са више од три и по милиона публикација на свим језицима којима се у нас и свету говори и пише, годишње с хиљадама поклона што их у изузетним приликама претвара у поклоне, овог пута у сто и шездесет књига, по једну даровну књигу за сваку годину Библиотеке у Шиду...“

Библиотека је на територији шидске општине, као културна и образовна установа носилац и средиште библиотечко-информационе делатности и главни покретач прикупљања библиотечке грађе, очувања и промоције локалне културе у свој њеној разноликости. Значајну улогу «чувара баштине» има фонд завичајне збирке, који представља различитост у оквиру јединственог библиотечког фонда. Он чуваја и негује културне, образовне, друштвене, историјске, политичке и спортске тековине општине. Сачувана грађа, као и други носиоци информација омогућавају изучавање материјалне и духовне културе завичаја.

Делујући у оквиру наменски испланираних средстава, недалеко од ширих и већих културних центара као што су Београд и Нови Сад, отворена за сусрете са ауторима и интерпретаторима књижевних дела, научним радницима из других средина, библиотека креирајући комуникацију са читаоцима и својим окружењем кренуле су од сопствених могућности. Те могућности су пре свега у кадровском потенцијалу, инвентивности у трагању за садржајима и креативности те се замишљени, праксом или стручном литературом утврђени облици рада реализују. Ово упућује на битне елементе деловања библиотеке, која у условима економских тешкоћа, успешно остварују своје програме.

Поред редовних програма књижевних сусрета, трибина и предавања библиотека организује мини сајмове књига, који имају двоструку корист: библиотеке богате своје фондове поклонима од издавача, а читаоци и грађани могу да купе књиге по нижим ценама.

А, директор Народне библиотеке „Симеон Пишчевић“ у Шиду Славица Варничић, почела је да ради као књижњичар у Огранку „Благоје Јастребић“ у Вашици, а затим на пословима вишег књижничара у Народној библиотеци у Шиду, a на место директора Библиотеке постављена је 2004. године. Унапредила је рад библиотеке: обезбедила је програм за аутоматску обраду података Библио, организовала бројне сусрете са познатим личностима, остварила сарадњу са школама и установама културе и сачинила Пројекат на основу којег је библиотека добила средства НИП-а за изградњу нове зграде. Славица Варничић је активна у раду библиотекарских асоцијација, била је председник је Подружнице библиотекара Срема.

Више од четврт века рада у библиотекарству, обележено залагањем за унапређење делатности, сарадњом са библиотекама, спремношћу да учествује у реализацији стручних пројеката библиотека Срема, а изградња нове зграде, која је омогућила свестран развој једне од најстаријих библиотека у Срему, која је је ове 2014. године обележила 165. година постојања круна је рада Славице Варничић, а на понос библиотекартву Срема и грађанима Шида.

Весна Петровић, библиотекар саветник

 

Статистика

Број прегледа чланака
708781