Menu
RSS

Шидски портал™је интернет портал града Шида и општине, намењен је шиђанима (онима који су то некада били или који се тако осећају), користи за прикупљање и размену информација, текстова и догађаја на локално-глобалној мрежи „Интернету“, служи на корист шиђанима као својеврсна архива.

A+ A A-

Сремски фронт

СПОМЕН ОБЕЛЕЖЈЕ СРЕМСКИ ФРОНТ


Сремски фронт је настао 21. октобра 1944. године, одмах после ослобођења Београда, када су јединице Народноослободилачке војске Југославије и Црвене армије Совјетског Савеза прешле преко реке Саве и , не дајући непријатељу да предахне, отпочеле тешке вишемесечне борбе на овом простору.

Спомен обележје Сремски Фронт - Шид

У сремској равници, на простору омеђеном рекама Дунавом и Савом, а по дубини од Земуна до линије Винковци-Жупања, вођене су борбе све до 13. априла 1945. године, када је коначно пробијена и последња непријатељска линија одбране и ослобођени Винковци и Жупања. После ослобођења већег дела Србије, укљчујући и Београд, настала је нова етапа у ослободилачком антифашистичком рату народа Југославије.

Побољшани су услови за наступна дејства јединица Црвене армије на будимпештанско-бечком правцу. Немачкој групи армија "Е" онемогућен је маневар при извлачењу снага из Грчке и Албаније ка Мађарској и Аустрији. Сремски фронт је постао најзначајнији део општег стратегијског фронта у Југославији, који је повезивао савезничке фронтове у Европи. На Сремском фронту, у току неколико нападних и одбрамбених операција, са обе стране учествовало је преко 250.000 наоружаних војника.

На Сремском фронту учествовале су југословенске и савезничке снаге: 12 дивизија, две ваздухопловне дивизије, Коњичка бригада, Тенковска бригада, Речна ратна флотила, корпусне и армијска артиљерија, Партизанска бригада "Италија" народноослободилачке војске, односно Југословенске армије. Повремено делови два стрељачка корпуса, Дунавске речне ратне флотиле и Ваздухопловне групе "Витрук"(две дивизије), подржани артиљериским јединицама Црвене армије Совјетског Савеза.

Крајем децембра 1944. године на Сремском фронту учествовале су две дивизије бугарске отачественофронтовске Народне армје, које су се налазиле у саставу 3. украјинског фронта Црвене армије. У току 175 дана жестоких борби на Сремском фронту погинуло је преко 13.000 бораца народноослободилачке војске и 163 војника партизанске бригаде "Италија" која је била у саставу прве пролетерске дивизије. Погинуло је и 1.100 војника и официра Црвене армије, као и 630 војника и официра отачественофронтовске бугарске Народне армије.

Имена погинулих бораца који су дали своје животе у борби за слободу , против фашизма, уклесана су у Спомен обележје у Алеји части.

На месту пробоја Сремског фронта, на 106. километру аутопута од Београда према Загребу, уз леву обалу реке Босут, покрај села Адашевци подигнуто је величанствено спомен обележје "Сремски фронт". То је меморијално-грађевинска, хортикултурно-пејсажна, историско-музеолошка и уметничка композиција чији садржај трајно подсећа све генерације на једну од највећих и најтежих одлучујућих битака у Југославији. Аутор Спомен обележја Сремски фронт је академски вајар Јован Солдатовић.

 

Статистика

Број прегледа чланака
735632