Menu
RSS
A+ A A-

Чипка од дрвета у цркви на точковима

Моловин је последње село на северу Срема према граници Србије са Хрватском. Налази се недалеко од шида, три километра удаљен од пута Шид - Илок, окружен пашњацима и шумама у којима су се пре више деценија ниодкуда појавили и шакали.

Има четири паралелне улице, терасасто усечене у један од крајње западних обронака Фрушке горе и у туристичкој понуди шидске општине посебно се препоручује за обилазак у време свинокоља и кад се "вино преради". Ипак, ни природне лепоте, ни гурманлуци нису главни разлог што током целе године посетиоци, а посебно познаваоци уметности који дођу у овај део Срема, обавезно свраћају у Моловин. Ово сремско место у туристичким водичима помиње пре свега због иконостаса сеоске цркве посвећене светом архангелу Гаврилу.

Црква у Моловину, ШидРеч је о уметничком делу европског значаја које се налази под заштитом државе, иако се њена брига о цркви много не примећује. Храм светог архангела Гаврила у Моловину саграђен је 1801, на месту старије цркве која се помиње у извештају Карловачке епрахије из 1756. Припада барокно класицистичком стилу, а звоник за чију су обнову сада потребне четири хиљаде евра и добротвори, накнадно је дозидан.

Сликана декорација иконостасне преграде израђена 1772. за цркву у Товаришеву, рад је Јована Четиревића Грабанова, члана велике сликарске породице пореклом из Грабова код Охрида. Четиревић је често називан "барокним зоографом", а моловински иконостас је његов најранији познат рад. Сматра се да је исте године настала и, према оцени историчара уметности, "виртуозно изведена чипкаста резба иконостаса". Она је дело непознатих мајстора, за које се претпоставља да су дошли из Македоније и по лепоти рада, разноврсној иконографији сцена, мноштву ликова и богатству флоралних и зооморфних облика у дрвету и позлати спада у "најрепрезентативнија дрворезбарска остварења друге половине 18. века".

Дуборез моловинског иконостаса и архијерејског трона, тврде стручњаци, "могао би се назвати чипком од дрвета у духу барока с југа". Иконостас је после Другог светског рата оскрнављен, а пре неколико година с њега су украдене две иконе. Према подацима Републичког завода за заштиту споменика културе, конзерваторски радови изведени су у три наврата од 1970. до 1982.

Како је иконостас стигао из Бачке у Срем? Заслуга припада царским властима у Бечу које су одобриле да се у Товаришеву сагради већа црква, па је иконостас припремљен за мањи храм завршио у Моловину и то, како се прича, у замену за два бурета вина и два вола. Моловљани су, каже предање, вино скупљали по кућама, а како су цркве у то време "моловане", комбинацијом речи моловање и вино настао је и данашњи назив села, за које се тврди да је насељено још у 15.веку. Иконостас је у село стигао на таљигама, па се по шидском крају причало да Моловин има "цркву на точковима".

Моловин данас има око 300 становника. То су претежно старачка домаћинства која живе од земљорадње и сточарства. Моловљани и данас углавном сами брину о цркви. Према речима моловинског свештеника Душана Ђорђића, храм светог архангела Гаврила недавно је добио нов кров, нова врата, као и прозоре на звонику захваљући прилозима верника, а уместо црквеног хора за певницом на литургији одговарају деца.


 

Статистика

Број прегледа чланака
4203105

Ко је на мрежи: 56 гостију и нема пријављених чланова