Menu
RSS
A+ A A-

Разговори између стручног тима директора Индустрије меса Срем Шид АД с једне стране и Сојепротеина

Још у децембру 2005. године шиђани су добили писмо намера од бечејске фирме

 

Стара кланица "Срем" Шид
- За ова три месеца састали смо се онолико пута колико је било довољно да представницима „Сојепротеина”, као и сваком другом добронамерном купцу објективно представимо комплетну ситуацију наше фирме. Већински власник ове фирме су радници док држава има мањи део капитала - каже директор Индустрије меса „Срем- Шид” АД Звонимир Торма.

Све добијене информације од представника Индустрије меса „Сремшид” биле су довољне да стручњаци „Сојепротеина” утврде стање објеката и машина. Исту процедуру прошла је и Уљара „Младост”, пре него што је „Сојапротеин” одлучила да је купи. Елаборат који ће се написати условиће цену фирме, коју ће у догледно време „Сојапротеин” презенетовати акционарском друштву Индустрије меса „Срем Шид”.

Индустрија меса има стару и нову кланицу, а хладњача је капацитета 1.000 вагона различите робе. Та нова кланица саграђена је још 1987. године, чији је капацитет 250.000 свиња и 50.000 јунади годишње. Тако из ове фабрике у току године може изаћи 15.000 тона прерађевина. У саставу ове фабрике је остало 2.000 хектара обрадиве земље, јер је 800 хектара продато за отплату прве рате дуга и тај део посла обавља радна јединца „Ратарство”.

Саставни део фабрике је и фабрика сточне хране, која може произвести 3.600 вагона смесе за исхрану јунади, свиња и товних пилића. Товљенике, свиње и јунад фабрика је смештала у своје три фарме, капацитета 30.000 товљеника са сопственим репроматеријалом. Ту је и силос у који се може сместити 25.000 тона летине. Воћарска производња је на 162 хектара, а налази се на Брањевини. Поред производње воћа и воћних садница, овде се воће прерађује у ракију „виљемовку”.

- „Сремшид” је имао заокружену производњу од расплодног материјала до товљеника, како свиња тако и јунади и перади, до свежег меса и месних производа који су патентирани у Савезном заводу за патенте - каже Торма. - Међутим, фирма је била под стечајем, а њен први стечајни управник био је Иван Кривошија, а други Ненад Калуђеровић. Због рада овог другог радници су дигли барикаде у шиду и сменили га.

Потом су у Трговинском суду у Сремској Митровици затражили и добили излаз из стечаја, уз обавезу да све дугове врате у три рате. Прва рата дуга требало је да буде плаћена 1. априла 2004. године у износу од 125 милиона динара, а друга истог датума наредне године, док трећа рата треба да буде плаћена 1. октобра 2006. године. Прве две рате су једнаке а трећа износи 220 милиона динара. У то време укупна вредност ове фирме била је око милијарду динара, каква је данашња вредност рећи ће проценитељи.

Било је ту и купаца као што су: „Мидлант” мешовита енглеско-руска фирма која је купила „Карнекс”, затим „Подравка”, „Конлитус”, која држи фирму у Литванији, а из Ирске је, затим „Морион” из Аустрије, чији је власник Анте Буразин из Дарувара, а потом се појавио „Сојапротеин”. Бечејска фирма је позната шидској јавности као озбиљан и поштен купац, па је на њој да повуче последњи потез и акционарима предложи услове куповине.

 

Статистика

Број прегледа чланака
4624805

Ко је на мрежи: 347 гостију и нема пријављених чланова