Menu
RSS
A+ A A-

Кулен Предрага Лемајића из Шида путује по Европи

Већ три године заредом Предраг Лемајић је апсолутни победник Куленијаде у Ердевику, а како је то могуће у тако јакој конкуренцији, запитали су се многи

Посетили смо зато ових дана Лемајиће у Шиду, где у породичној кући имају зид на који су закачили више десетина медаља са бројних смотри широм Срема и Србије.

Кулен Предрага Лемајића из Шида путује по Европи

Предраг Лемајић нам каже да је унапредио свој рад подигавши у дворишту породичне куће објекат за прераду меса, са две пушнице и хладњачом. Уложио је половину потребног новца, а другу половину је добио од државе. Објекат није велик, али је функционалан, међутим, оно најважније, свињце капацитета 120-150 товљеника, Лемајићи имају у Вашици, селу пет километара јужно од Шида. Домаћин је радо прихватио да подели савете који би се могли применити у сваком домаћинству у производњи кулена за личне потребе.

- Објашњавао сам ја и појединачно и јавно Шиђанима како долазим до најбољег кулена, а они кажу „лако је тебе, кад имаш све што ти треба”. Да би имали врхунски кулен морамо се придржавати одређених правила. Прво се односи на одабир свиња за клање. У мојим оборима су аутохтоне расе крмача и нераста са подручја Срема одавде до Сремске Митровице и не даље. Друго правило, свиње се хране млевеним кукурузом и сојином сачмом, нема никаквих концентрата. Треће, свиње се кољу до почетка зиме, и то дебеле свиње тешке од 250 килограма па навише. Од таквог свињчета за кулен се узима само 15 одсто меса, а других 15 одсто добијате за кобасице, оно што остане иде за друге намене. Битно је да месо које се меље за кулен буде потпуно хладно, јер ако мељете топло месо добићете масу за паштету – каже Лемајић.

У кулен се ставља само со, два одсто, паприка и ништа више. Најтежи је, вели Предраг, избор паприке коју купује од пет-шест произвођача, па тестира. Ако је паприка љућа, може се за употребу дотерати додавањем шећера. Шампион нам каже да је први рецепт за кулен добио од пријатеља, али га сваке године поправља, а његова примена зависи од мајстора који прави кулен.

- Хладно месо умешено са сољу и паприком стављам у шприц и пуним црево кулена. Јако је важно како вежемо кулен и плетемо мрежу. Тако спремљен кулен вешамо у пушницу са шункама где остаје два дана без ложења. Ложимо пиљевину храста и букве. Дими се три до четири дана, а потом кулену обезбедимо промају да се суши – каже Лемајић. – Мора се водити рачуна како ће се упаковати, везати и уплести да буде чврст, да се не може распасти.

Кулен Предрага Лемајића из Шида путује по Европи

Предраг Лемајић за производњу кулена коље 50 до 70 комада свиња у чему му помаже син Младен са екипом момака који се у свињокољ разумеју. Осим продаје по Војводини, кулење из Шида путује по наруyбини преко интернета до Немачке, Белгије, Холандије, Луксембурга, Француске. Данас признат мајстор у младости се спремао да буде механичар, радио је и као графичар, али не од срца, већ да удовољи родитељима. Од малих ногу га је интересовало све везано за свињокољ.

Слично се догодило и његовом сину Младену који поред два заната ради са оцем. Предраг је обојици унука купио по ножић, да и њих мотивише да се заинтересују за породични посао

- Имамо наше свиње. Код оца сам дошао намерно с разлогом да не продајемо свиње утовљене, већ прехрабене производе, прерађевине од тих свиња, да би нам се исплатио труд и уложени новац - каже Младен Лемајић и додаје да су се договорили да више не учествују на куленијадама, јер су освојили све што се освојити може, већ да производњу подигну на већи ниво.


Д. Савичин

 

Статистика

Број прегледа чланака
4057007

Ко је на мрежи: 78 гостију и нема пријављених чланова