Menu
RSS
A+ A A-

Неславна судбина Босиљеве задужбине

Син Илије Башичевића Босиља, најоригиналнијег наивног сликара 20. века, мења очеву жељу и тако је – испуњава



Илија Башичевић Босиљ, ШидОкружни суд у Сремској Митровици требало би да у другостепеном поступку потврди или поништи одлуку Општинског суда у Сремској Митровици, која налаже Општини Шид и Музеју наивне уметности „Илијанум” да слике Илије Башичевића Босиља, најоригиналнијег наивног сликара 20. века, предају његовом сину др Војину Башичевићу.

Општина и „Илијанум” покушавају да оспоре првостепену пресуду и да докажу да су испунили оно што др Војин Башичевић тврди да нису, да докажу да је задужбина и по статусу, и по стању слика, и по активности баш како је Илија желео.

Ова неславна прича о славној задужбини почела је кад су Илијини синови, сликар др Димитрије Башичевић и лекар др Војин Башичевић, нашли да општина не испуњава своје обавезе у статусу, презентацији и чувању задужбине. Неке од њихових примедби су делимично уважене, нарочито у погледу чувања задужбине и поправљања оштећених слика, а неке су наишле на неразумевање. Општина је своју бригу о задужбини пренела финансијски зависној и немоћној Галерији „Сава шумановић”, одлажући да се „Илијанум” региструје као посебна установа.

Тако је све било и испуњено, и није. „Илијинум” је постојао, али нерегистрован и без свог новца, слике су излагане, али за Башичевиће недовољно, чуване су али су оболевале од влаге. У спору пред Општинским судом у Сремској Митровици вештачио је Биолошки институт из Београда и на 17 од узетих 18 брисева са слика нашао више врста гљивица опасних по дрво, папир и платно. То је у спору и превагнуло у „корист” др Башичевића.

шидски земљорадник Илија Башичевић почео је напречац да слика у својој 62. години, у животном добу неуобичајеном за уметнички почетак. Уместо да описује сеоске догађаје, послове, обичаје и идиличну природу, Башичевић слика митолошке, епске и сасвим измаштане призоре. Фигуре и призоре слика на „дечји начин” – у две димензије, не чинећи ни најмањи помер ка илузији дубине простора на слици. На упадљивом месту у композицији потписује се са „Илија”, дајући и потпису исту улогу као и људским креатурама, змијама и двоглавим птицама. Све сами смртни грехови према „канонима” наивног сликарства!

Илија Босиљ поживео је 77 година, а сликао је само 15 година! Од изненадног узимања у руке кичице и боје па до смрти није губио време: муњевито је сазрео као уметник и потом створио дело несумњиве вредности. Овај феномен био би, можда, лакше објашњив да су, евентуално, откривена било каква „уметничка упоришта” у Илијином неуметничком животу до јављања сликара у њему, 1957. године.

Муњевито прослављени сликар Илија Башичевић Босиљ 3. новембра 1970. године написао је писмо Скупштини општине Шид. „Богат годинама, а сиромах здрављем, у доброј намери и жељи да својим скромним прилогом допринесем култури свог родног места, решио сам да 300 слика предам мојој општини, у нади да ове слике за Шид и његову културу, било сада, било за будућа поколења, имају неку вредност. Верујем да ће овај мој скромни допринос помоћи млађима, а можда и оним будућим да имају нешто више од онога што је мени лично недостајало, а то је култура. Надам се да ће се људи осећати лепше међу мојим сликама, као и ја што сам се осећао међу сликама мог школског друга Саве шумановића, чији је пример, мада са великим закашњењем, деловао на мене.”

Већ 14. јануара 1971. Илија Башичевић Босиљ и председник Скупштине општине Шид Бранко Цветановић потписују уговор о оснивању Музеја, а неколико дана касније Илија записнички предаје општини 300 својих, и 25 слика других наиваца. Скупштина општине 31. маја 1971. године доноси одлуку о оснивању Музеја наивне уметности „Илијанум”. Владали су полет и одушевљење зато што Шид, поред пребогате збирке великог модерног сликара Саве шумановића, добија и збирку, у свету прослављеног, наивног сликара Илије Башичевића Босиља.

Међутим, почетни успеси и одушевљење остали су без веће подршке општине и покрајине, а ни република није исказала интерес за финансирање „Илијанума”. Илија није доживео ово „хлађење” око „Илијанума”, ипак регистрованог три деценије касније. Умро је 1972. године, убеђен да Шид воли њега колико он воли Шид. Шид је, међутим, дозволио да своју љубав према уметнику на суду доказује и да уметников син очеву жељу спроводи, болно је мењајући уз помоћ суда.

Драгорад Драгичевић
Светски класик
Како су јуче пренели медији, Илија Башичевић Босиљ нашао се на списку од 50 светских „највећих уметника класика модерне уметности”, који је у најновијем броју објавио магазин „Ро вижн”. Ово је часопис који излази квартално, и једини је у свету који прати „уметност аутсајдера, ар брут, и савремену народну уметност”.

 

Статистика

Број прегледа чланака
4799658

Ко је на мрежи: 130 гостију и нема пријављених чланова