Menu
RSS
A+ A A-

Винарија Моловин

Бело вино, Винарија Моловин, ШидМештани села Моловин, на крајњем северу шидске општине, уз границу са Хрватском, воле да кажу да је од пролећа до јесени ово "маловин", јер вино попије зими. Последњих двадесетак година, пак, Моловин је "маловин", како кажу и лети и зими.

Међутим, сам Шид се на винском тржишту све више истиче. Винарија која се зове баш "Моловин" налази се код зграде Сремске телевизије, и од 2010, када је основана, из ње излазе вина која буде пажњу енолога. Вина имају занимљива имена. Једно се зове "Инат", а друго "Принцип".

Слободан Шапоња је енолог и генерални директор Винарије "Моловин", чији је власник Александар има идеално презиме за овај посао, презива се Винчић.

- Поседујемо 50 хектара винограда. Имали смо и целих 100 али смо остало раскрчили и садићемо нове винограде. Прошле године смо произвели прва вина - прича нам Шапоња док обилазимо савремени подрум.

Око нас су дрвени бурићи пуни вина.
Једно такво буре кошта 700 евра, и како каже Шапоња, користе га - за једнократну употребу.

- Вино у њима одлежава обично две године, и из бурета извлачи одређене ароматске комплексе, па буре после тога више нема сврху. Од степена нагорелости бурета зависи коју арому вина желимо да добијемо. Постоје четири ознаке нагорелости бурета - "Light", тада су сви мириси вина благи, нежни, цветни, попут враниле. Буре које је у степену нагорелости "Medium" даје мирис свежије кафе, кокоса, цвећа, лагане ваниле. Степен "Medium plus" даје мирис пржене кафе, чоколаде, дакле, теже мирисе, док степен нагорелости "Heavy" даје мирис као да отварате свеже буре. Таква "Heavy" бурад су скроз нагорела, док су она остала знатно мање. "Light" буре је само опрљено. Исти систем нагоревања користи се и за бурад у којима одлежава виски и јака алкохолна пића - прича Шапоња.

У дворишту стоји неколико кеса са свеже убраним грожђем. Те кесе свакога дана доносе директно из њихових винограда, и Слободан процењује да ли је тренутак за бербу.

- То су узорци који се узимају унакрсно из разних делова винограда. Одрђујемо садржај шећера, киселине, зрелост семенке, и када проценимо да је време за бербу - беремо. Та анализа се обавља у лабораторији. Ако је шећер у вину рецимо 20, ја знам тачно колико ће бити алкохола у будућем вину. Множи се са 0,59 и то даје 11,8 процената алкохола. Ако желим такво вино, и одговарају ми сви параметри грожђа, почиње берба - каже Шапоња, додајући да је за литру вина потребно отприлике два килограма грожђа.

Некада се у Шиду вино у великим количинама правило углавном у Ердевику и селу Бикић.

- Сачуван је подрумски дневник оца Саве Шумановића у којима он бележи начин вођења производње вина. Традиција, дакле, постоји, а сада скоро свака кућа гаји нешто мало винограда и прави вино за кућне потребне, за славе, светце и свињокоље. Велики вински гиганти показали су се као нерентабилни за производњу квалитетног вина, и јасно је да се мора ићи на мање винарије. Ми имамо капацитет 150.000 литара вина, и човек се тада може посветити сваком вину понаособ. Тако ми радимо. Кад се ради на великим количинама то не можете урадити квалитетно - каже Слободан Шапоња.

 

Статистика

Број прегледа чланака
4076013

Ко је на мрежи: 71 гостију и нема пријављених чланова