Teritorija Šidske opštine iznosi 698 kvadratnih kilometara ili 69.800 hektara. Od celokupne površine otpada na oranice 40.000 hektara, na šume 22.000, dok ostalih 7.800 hektara otpada na pašnjake, livade i neplodna zemljišta. Šid spada u ona retka naselja Vojvodine kaja imaju sve povoljne privredno-geografske i saobraćajne uslove za svoj razvitak. Iako daleko od tekućih voda, ali podignut na domaku vinorodne i šumovite Fruške gore i plodne sremske nizije, Šid je svojim položajem dobio ulogu velikog posrednika. Na njegovim pijacama i vašarima menjaju se i prodaju proizvodi iz Fruške gore i čitavog Srema. U njegovim zanatskim i fabričkim radionicama prerađuju se sirovine ovih privredno različitih predela. Šid predstavlja nezaobilaznu raskrsnicu značajnih puteva koji vezuju Hrvatsku i Slavoniju preko Srema sa Srbijom i koji preko Srema spajaju Bačku sa Bosnom. Blagodareći prirodnim bogatstvima i brzom razvoju Šid je od oslobo|enja do danas utrostručio broj stanovnika. Postavlja se pitanje, da li se može još nešto više učiniti za brži razvoj Šida? Može li se pravilnijim iskorišćavanjem prirodnih bogatstava i njegovim vrlo dobrim položajem, doprineti da se Šid još brže razvija? Ukazaćemo na neke faktore koji mogu uticati na njegov svestraniji razvitak i brži napredak.
Vinogradarstvo može da bude jadna od najznačajnijih privrednih grana. Postoje široke mogućnosti da se svi pogodni tereni na Fruškoj gori a naročito na južnoj podgorini zasade kvalitetnim ranim stonim i sortnim vinskim vrstama loze, i da se stručnom preradom dobiju takva vina koja bi imala vrlo dobru prođu na stranim pijacama. Savremeniji i stručni rad u voćarstvu omogućio bi takođe prodor na domaće i inostrane pijace. Šid bi sa svojom okolinom na ovaj način mogao da dođe u red najproduktivnijih vinogradarskih područja Fruške gore, on bi postao izvozni centar ranog stonog grožđa, sortnih vina i prvoklasnog voća.
U pogledu šumarstva postoje takođe široke mogućnosti. Fruškogorske strane imaju bezbroj potoka, jaruga i običnih vododerina. Njihovi gornji delovi ogoleli su zbog neracionalnog eksploatisanja. Plahe kiše i pljuskovi razaraju rastresito zemljište, plave doline, nasipaju ih muljem i čine ogromne materijalne štete. Neodložan je zadatak da se pojača akcija pošumljavanja nezaštićenih predela i time zaštiti plodne zemlje u nizijama i proširi pojas produktivnih površina.
Za unapređenje turizma valja imati oduševljene ljude sa maštom, ukusom i znanjem. Oni će znati da samo širokom, koordiniranom akcijom integrisanih snaga valja sačiniti duguročni perspektivni plan osnova Fruškogorskog turizma. Takav plan mora da sadrži i njegovu realnu viziju, a to znači umeti iskoristiti štedre darove prirode i na osunčanim i senovitim proplancima Fruške gore, poetske inspiracije tolikih naših pesnika od Branka, Jovana Grčića-Milenka do Crnjanskog, podizati tipične planinske kuće, motele, tu na domaku manastira i vinograda. U tom i takvom turizmu, Šid bi morao postati važno i polazno turističko mesto za zapadne predele Fruške gore.
Šumsko bogatstvo omogućuje odgoj visoke divljači. Lov i lovni turizam, koji je danas još nerazvijen i čak stihijalan, mogao bi postati jedan od najaktivnijih privrednih grana.
U zemljoradnji tako|e se može mnogo učiniti. Valja priznati da je već danas mnogo urađeno na osetnom povećanju prinosa poljoprivrednih kultura.
U pravcu privredne i saobraćajne obnove i izgradnje mnogo se učinilo. Mora se nastojati da se iskoriste sva dobra koja pruža priroda. Jer svojim ekonomskim snaženjem, Šid stiče osnove i za kulturni razvoj. Sve zajedno, međutim, pruža široke perspektive za njegov svestraniji procvat.
FLORA I FAUNA
Severni deo Šidske opštine pokriva černozem. Razne vrste su černozema tako od Fruške gore gajinjača, u južnom delu ritska crnica a pored Bosuta i Studve aluvijum različitog mehaničkog sastava. U pogledu biljnog sveta na teritoriji opštine mogu se izdvojiti 3 pojasa: prvi je planinski, drugi pojas lesne zaravni i treći pojas dolinskih ravni. Među ovim celinama postoje razlike u biljnom i životinjskom svetu, ali oštrih granica između njih nema. U današnjem rasporedu biljnog i životinjskog sveta veliku ulogu odigrao je i antropogeografski faktor. Planinski deo predstavljen je listopadnim šumama. Četinara nema zbog malih nadmorskih visina, ali su i oni ponegde zasađeni na malim površinama. Lišćari su predstavljeni hrastom, cerom, lipom, bagremom, a četinari omorikom i jelom. U dolinama, šume su iskrčene i zemljište je pretvoreno u oranicu. Obronci sa većim uglom nagiba zasa|eni su bagremovom šumom, a manje strane zemljišta je pod vinogradima i voćnjacima. Životinjski svet je jednostavniji. Divlje svinje, srne, fazani, jeleni u zabranima,najčešći su stanovnici ovoga pojasa. Od ptica je orao krstaš koji pravi svoja gnezda u šumama Fruške gore, dok su od sitnijih, najčešći kos, carić, slavuj i senica. Lesna zaravan je suvlja, jer les propušta vodu pa je izdanska voda duboka. Flora u ovom delu je sastavljena od biljaka, koje puštaju koren duboko u zemlju. Tu se sreću žitarice, industrijske biljke, krmno bilje i drugo. Domaće životinje i prepelice, jarebice, zečevi i dr., tipični su predstavnici životinjskog sveta. Treću oblast u pogledu rasporeda biljnog i životinjskog sveta predstavljaju dolinske strane i aluvijalne ravni. Dosta vlage i bliska izdanska voda omogućili su pojavu obilate sočne trave. U vlažnijim i dubljim predelima vegetacije barskog karaktera sa lokvanjima, ljutićima, vodenim perunikama i dr. Životinjski svet ovoga kraja sastavljen je od barskih plivačica kao što su patke, guske, gnjurci, čaplje, rode i druge.
