• Почетак

Постоје у Галерији слике за које није могуће утврдити годину настанка. То су већином скице у цртежу, пастелу и разблаженој темпери. Пошто је познато да Сава Шумановић није журио да своје скице претвори у коначне слике, уља на платну, не може се на тај начин утврдити година настанка ових слика. То није ни најбитније у вези са њима. Далеко је значајније то, да се из сачуваних цртежа, види да је Сава Шумановић био одличан цртач и да беспрекорно влада том техником (нарочито цртежи актова). За пејзаже су ове слике доказ његове систематичности у раду.

Аутопортрет Сава Шумановић,Шид

Сваки овај пастел или разблажена темпера могу се сматрати завршеном сликом. Постоје и два пејзажа изразито малог формата 15x40 цм, уља на платну, на којима се сликар потписао само иницијалима, без године и по свему судећи то су сасвим рани радови, највероватније школски.

Два аутопортрета, цртеж и уље на платну, такође немају годину настанка. На цртежу је можда сликар овековечио свој лик из зрелих година у Шиду, а уље на платну, судећи по фризури и брковима, настало је много раније. Таква тамна позадина, која се просто стапа са косом и одећом сликара, не среће се на сликама шидског периода. Светло богато исијава са лица, док су очи у сенци. Потпис је само у иницијалима.

 

1942.год. Последња година живота сликара. Насилно прекинут живот и рад. У Галерији се чува 29 слика које су настале до 28.августа 1942.године. Када је сликар одведен на стратиште, на штафелају је остала да се суши тек довршена слика Берачице. Била је то трећа у низу слика, са мотивом жена које беру грожђе. Те три монументалне слике, сигурно су биле тек почетак једног новог циклуса Саве Шумановића. Оне сведоче о новом заокрету у раду сликара. Он се враћа крупним фигурама у првом плану слике (савладао још код А. Лота). Као некада на Шидијанкама и на овим сликама све је наглашено. Њихов формат, број и величина женских фигура, наглашена је снага која зрачи из тих жена.

слика Берачице, Сава Шумановић, Шид

Просто скулпторски обрађени екстремитети, у диспропорцији са главама, доприносе утиску, да су ове слике споменик женама и њиховој снази. Пејзаж је у другом плану, потпуно уклопљен у композицију, палета светла, препознатљива за последње године. Само су три слике Берачица, а толико су снажне и упечатљиве да дају сасвим нов смисао касном стваралаштву Саве Шумановића. Очигледно се рађало ново сликарство, на темељима давно стеченог знања у Атељеу Андреа Лота, коме, сад зрели сликар даје лични, шидски печат. Насилно прекинут циклус сигурно би у даљем раду прерастао у нешто велико и значајно. Можда су то почеци соцреализма у нашем сликарству. Пуно питања је остало отворено...

Пејзажи као тема поново доминирају. У Галерији постоји 26 пејзажа насликаних 1942.год. То су типични, зрели пејзажи са мотивима из околине Шида, сликани у зиму, пролеће, лето. Неке антологијске слике, настале су те године. Свака има своју причу, а опет све носе рукопис Саве Шумановића. Светлост Срема, тонски усклађен колорит и искуство лично, и свих других великана историје сликарства, уткано је у ове слике.

 

1941.година. За скоро целу Европу ова година означава почетак Другог Светског рата. Велика пошаст није заобишла ни мали провинцијски град Шид, ни Саву Шумановића у њему. Ако је имао среће да не осети страхоте Првог Светског рата, који је провео школујући се у Загребу, овај пут, задесило га је оно најгоре, све страхоте рата обрушиле су се на њега.

Веома кратко био је мобилисан у Осијеку. Последица те мобилизације биле су слике са мотивима из Осијека. Вративши се кући, наставио је да ради, а судећи по сликама као да се ништа не догађа. То је, вероватно, била одбрана сликара од проблема свакодневног живота. Једини начин да се избори са тим био јерад. Догодило се то већ једном раније у Паризу, што нам је сам сликар објаснио у тексту предговора каталога за изложбу 1939.год. У Галерији постоји 49 слика из ове прве ратне године.

Сава Шумановић Липова алеја,Шид

Наставља да ради у свом маниру, сликајући препознатљиве пејзаже, поново комбинујући све своје знање и искуство. Од тридесетак пејзажа на 8 је насликао оне своје чувене путеве који истовремено воде у бескрај или доводе посматрача до самог сликара. Најпознатија је слика Липова алеја. Насликао је и серијал топлих и једноставних ваза са цвећем, неколико жанр сцена, веома нескладних  пропорција, као и неколико актова.

Различитост садржаја и ликовних решења ових слика, сведоче о неуморном раду уметника, који, упркос ситуације која га је задесила, наставља свој пут, истражујући даље, што ће се потврдити  следеће године када, пред сам крај живота, отвара сасвим ново поглавље у свом сликарству.

Да, ипак, ништа није било исто, види се на сликама на први поглед. Нема више уобичајеног потписа пуног имена и презимена у углу слике. Шид је ушао у састав Независне Државе Хрватске и ћирилица је забрањено писмо. Сава Шумановић, који се у Француској потписивао на француском, одбија сад да се потписује латиницом. Од тада, до краја живота, уместо потписа сликар исписује само годину настанка слике. лишће, сликар не штеди светлост, као ни сунце у равници.

 

1940.год. Успех који је доживела изложба претходног септембра, сигурно је имао велики утицај на даљи рад сликара. Пун полета, Шумановић слика са још већим жаром. У Галерији се чува 70 слика насталих те године. Оне су по тематици веома различите, што постаје уобичајено за Шумановића. Сликар се, дакле, потпуно ослободио стега прошлости и смело кренуо напред. По годинама живота улази у оне праве зреле године, и било је логично да му најзначајније тек предстоје. Није, нажалост, имао времена да доживи тај свој зрели врхунац. Ако се као млад сликар потрошио у једном моменту, стварајући Пијану лађу, сад је потпуно опорављен, стабилан, задовољан, сигуран и слободно креће даље.

Пијана лађа Сава Шумановић,Шид


Пејзажа је сачувано 54, од тога су можда најупечатљивије зиме (5). Врхунска једноставност, мајсторско владање белином, која захваљујући нежним мрљама плаве, жуте, роза, није хладна, празна. Шумановићеве зиме сматрају се ремек-делима.


После десет година, сликар се поново враћа скицама из Париза. Настају слике париских паркова и околине, Сене, окупане светлошћу Срема. Поново је Париз у Шиду, али сада у обрнутом смеру. Као што је искуство Париза  уткано у прве слике настале у Шиду, сада је своју зрелост стечену у Шиду удружио са сећањима из Париза. Ове слике интересантне су за анализу баш због те временске дистанце и начина на који се сликар сада односи према боји, светлости. Светлији колорит доминира на свим сликама. Неколико актова и групних композиција са мотивима са плаже, највероватније су, такође, настали према скицама донешеним из Париза. Актови су као и они из претходне године синтеза раних шидских актова и Шидијанки, али још увек недефинисаног обрасца. У свој својој једноставности и лепоти, њима је тек требало да предстоји она сигурност и коначност која краси раније радове на тему акта.


Вероватно по скицама из Париза, Шумановић је урадио  неколико фигуралних композиција са мотивима плаже. Појединачне фигуре и групе окупане су јарком сунчевом светлошћу. Уживају на плажи поред реке. Ове слике немају неке узоре у претходном стваралаштву Саве Шумановића и за њих је карактеристична доминација изразито жуте боје. Портрет оца, један од ретких портрета, рађен је по сећању.Он сведочи о великом умећу сликара и у овом жанру. На пејзажима  доминира сунчева светлост. Није битно које годишње доба слика, било да су воћке у цвату или јесење лишће, сликар не штеди светлост, као ни сунце у равници.

 

1939. Судећи по броју слика (67) које се чувају у Галерији, 1939. год била је веома радна и плодна за Саву Шумановића. За каријеру сликара ова година има велики значај јер је у септембру приредио самосталну ретроспективну изложбу на Новом Универзитету у Београду. Припремајући се дуго за такву изложбу сликар проширује интересовања, зато се међу овим сликама  налазе за шидски период неуобичајене теме.

По први пут ради дечије портрете, као и композиције са више фигура које немају узоре у претходном стваралаштву и, наравно, наставља да ради пејзаже, актове и мртве природе. Тако велика и разноврсна продукција подразумева неуједначеност стила, а и квалитета слика, али се мора нагласити да су неке веома значајне (антологијске )слике настале баш ове године. То су пре свега Жути поток, Модел у ентеријеру....

Дечији портрет Сава Шумановић,Шид

У необичне моменте, везане за ову годину, свакако спада циклус од око педесетак дечијих портрета, од којих се 26 чува у Галерији. Дечији лик се као тема први пут тада јавља код Шумановића. Овај циклус је занемарен од стране аналитичара Шумановићевог дела. Сматран је само једном безначајном епизодом, лошијим остварењима сликара. Међутим, познавајући Шумановићев приступ раду, потребу да све има смисао и оправдање на једном високом нивоу, систематичност и просто научни приступ слици, овај циклус је сигурно део мозаика или слагалице нечега у шта је сликар кренуо претходних година.

Велики број слика говори у прилог томе, као и сведочења модела који, се сви од реда, сећају како су позирали великом уметнику. Деца су седела на трему или на дворишту, а сликар је правио бројне скице и цртеже (неке су добијали и на поклон) да би касније у атељеу настајале слике. Сликар је одувек тежио проналажењу јединства стила у сопственом изразу и овај циклус дечијих портрета највероватније је настао у ту сврху. Колико се приблизио том циљу говори у прилог чињеница да сва деца на први поглед личе, чак се у литератури  овај циклус помиње као серија портрета плаве девојчице. Упоређујући стил, употребу ликовних елемената, ови дечији портрети, ма колико то било необично, имају веома много заједничког са Шидијанкама. Наивизам дечијих портрета, који су приметили малобројни познаваоци шидског опуса, делује као пут којим је сликар тек намеравао да иде, јер се трагови тог намерног наивизма налазе и на сликама са другим темама као што су вазе са цвећем, мртве природе, фигуралне композиције.

Потпуно другачије, сасвим необичне слике малог формата, углавном 14x22,5 цм, настале су исте године. То су, можда, оне слике малог формата које сам сликар помиње да је насликао због оних који немају новца, а желели би, можда, да купе његову слику на изложби. На свим тим сликама је јаком црном контуром оивичена фигура у покрету, најчешће на плажи. Ове слике својом наглашеном једноставношћу и минимализмом, највише одају утисак скице, али пошто су истовремено настала и платна већег формата, са више фигура урађених на такав исти начин, може се говорити о још једном правцу истраживања сликара.

Велики број фигуралних композиција, сасвим различитих по теми, стилу, формату... необична је појава ове 1939.године. Фигуре се појављују чак и на пејзажима, до тада потпуно лишеног људских фигура. Настају  слике са фигурама у првом плану. Шумановић задире дубоко у сећање, враћа се ономе што је научио у Лотовом атељеу и сада као зрео формиран сликар, под утисцима свега што је прошао у Шиду, ослобађа се и у том правцу. Настају композиције на којима се преплиће све његово знање и искуство. Поново комбинује различите елементе које је усавршавао током година, па зато и није чудно што се све слике од почетка до краја шидског периода јасно препознају. Једноставност, идиличност и топлина, заједничке су карактеристике свих ових слика, било да им је тема пејзаж, ваза са цвећем, сеоске идиле...

 

Sava Šumanović Fansite made by Шидски портал