Шидски период

1938.год. Ово је једна од зачајнијих година за шидски период стваралаштва Саве Шумановића. Због великог броја слика као и разновсности у интересовању готово је извесно да се сликар потпуно опоравио и да велика изложба која је уследила наредне године није дошла изненада већ ју је сликар дуго припремао.

По први пут од када је у Шиду истовремено слика актове, пејзаже, Купачице, мртве природе, фигуралне композиције и вазе са цвећем. Од 35 слика, које се налазе у Галерији, највише је пејзажа, 17. Неки од њих припадају тзв. вождовачким, а неки су са уобичајеним мотивима из околине Шида, али сад на мало другачији начин интерпретирани. Оно што је сликар разрађивао на Купачицама сада примењује и на друге теме. Промена у стилу једнако је видљива на свим сликама. Заједничка особина за све је шпахтлом углачане велике површине и позадина, тежња за што већим упрошћавањем, линеаризам. Контура је та која на тако једноставан начин одређује целу слику. Када је неко врхунски мајстор, као што је Сава Шумановић, онда контура не делује као нужно решење проблема, већ као идеалан начин на који ће сликар остварити оно што жели.


Актови, њих 9, могу се посматрати у односу на све претходне актове, јер су они једна од две вечите Шумановићеве преокупације. Ако упоредимо само оно што постоји у Галерији, то су  актови из 1929, 1932-4, Купачице, са овим последњим  насталим 1938, очигледно су ови најновији синтеза претходних искустава. Сликар намерно комбинује елементе које је апсолвирао у претходним годинама тражећи склад, или како он то дефинише «јединство стила», не дајући предност ни једном чиниоцу слике, као што је раније имала боја у изразито рељефном наносу, или контура, тако наглашена на Шидијанкама.

Познавајући Шумановићев дотадашњи систем рада, његово враћање у освојено знање, комбиновање  истог са новим циљем, на основу слика насталих ове године изгледа је сликар у пуној својој зрелости тежио само једном, топлој једноставности слике на тако високом нивоу да се он уопште не примећује. Реални свет слике зрелог Саве Шумановића свим својим чиноцима,  наизглед једноставно, невероватно складно, зрачи најтоплије емоције и никог не оставља равнодушним. То што су његове слике разумљиве  свима, што могу да их доживе и осете, врхунац је умећа једног уметника.

Такви су пејзажи из околине Шида, као сто је Стара трешња, Мртва природа са дињама, Мртва природа са лубеницама, Ваза са цвећем, делују као већ потпуно уобличена дела тог новог циља коме је кренуо. Да је сликар неуморни радник, који стално проверава сам себе, сведочи неколико слика са темом пејзажа који се по својим карактеристикама не уклапају у шидске пајзаже. То су тзв. Вождовачки пејзажи, настали према скицама које је сликар донео са лечења у вождовачкој болници. О њима је писао и посебни пажњу им посветио Живко Брковић...

 

Sava Šumanović Fansite made by Шидски портал