Menu
RSS

Шидски портал™је интернет портал града Шида и општине, намењен је шиђанима (онима који су то некада били или који се тако осећају), користи за прикупљање и размену информација, текстова и догађаја на локално-глобалној мрежи „Интернету“, служи на корист шиђанима као својеврсна архива.

A+ A A-

Пола века истраживања Градине на Босуту

За пар месеци се навршава пола века од првих истраживања археолошког локалитета Градина нa Босуту

Градина је један од најзначајнијих археолошких локалитета у Србији. Налази на левој обали Босута, у атару села Вашице код Шида.

Екипа археолога Градина на Босуту 1978

Овај локалитет је науци познат пуних 155 година. Давне 1859. године за Градину је забележено: „Између селах Батровацах и мале Васце, на обали Босута видит је такођер трагове бедемах, шамацах и разрушених зидинах, и то је мјесто ондашњему пуку познато под именом „Градина“. Судећи по обсегу развалинах и по лијепом положењу мјеста и циеле оне околице, морао је и овдје бити њекоч знаменити град“.

Градина је као археолошки локалитет поново забележена 1880. године, када је преко ње прокопаван прилаз мосту: „Дознао сам, да се код Батроваца мост преко Босута прави, да се тамо тога ради њека градина разкапа, и да се је већ много древности изнашло. Нисам могао пригорјети, да се наше ствари у туђину разнашају, нађем кола, пак тамо. Али кад на градину, имам што видити. Градина се зове, али су то огромне могиле (хумци), од којих је једну са стране мјерник до два метра дубљине прокопати дао. Ту се опажају три, један поврх другога, огњишта; а изкопано је много предмета предхисторичке добе“.

Прва заштитна истраживања локалитета вршена су у периоду од 1964. до 1965. године. Организовао их је Музеј Срема из Сремске Митровице. Истраживања су вршили Петар Милошевић, Драган Поповић и Никола Тасић. Захваљујући овим истраживањима, Никола Тасић је дефинисао Босутску групу, као специфичну културну појаву у оквиру широко распрострањеног Басараби комплекса старијег гвозденог доба. Градина је постала епонимни локалитет за ову културну групу и сврстала се у локалитет од европског значаја.

У периоду од 1975. до 1988. године организована су систематска истраживања Градине на Босуту. Носилац пројекта је био Завод за заштиту споменика културе из Сремске Митровице, уз сарадњу следећих институција: Галерија слика „Сава Шумановић“ Шид, Покрајински завод за заштиту споменика културе Војводине из Новог Сада, Војвођански музеј из Новог Сада, Народни музеј из Кикинде, Градски музеј Сомбор, Музеј Срема из Сремске Митровице, Балканолошки институт САНУ Београд и Археолошки институт Београд. Истраживањима су руководили Драган Поповић, Никола Тасић и Предраг Медовић.

Ове јесени, након паузе од 25 година, на локалитету се поново врше истраживања заштитног карактера. Истраживања врши Завод за заштиту споменика културе из Сремске Митровице.

Градина има елипсоидни облик, димензија око 200 х 40 m. Са северозападне и западне стране локалитет ограничава водоток Струга. Са јужне стране се налази река Босут, а са северне вештачки формиран одбрамбени ров. У одређеном историјском моменту локалитет је помоћним попречним ровом подељен на два дела неједнаких димензија. Источни мањи део локалитета је назван Градац. Може се претпоставити да је овај део насеља имао посебну намену, због чега је био и додатно обезбеђен одбрамбеним ровом. Све до изградње савременог пута Вашица-Батровци и затрпавања дела одбрамбеног рова, Градина је била својеврсно острво.

археолошког локалитета Градина нa Босуту

Градина је сукцесивно насељавана око 7000 година. Археолошка истраживања су утврдила следећу хронолошко-стратиграфску слику:
I неолит  - прво насеље на Градини је формирано је у периоду финалног неолита а његови становници су били носиоци сопотско-ленђелске групе. После овог неолитског насеља Градина је остала ненасељена.

II енеолит - из периода бакарног доба откривено је само једно насеље, а оно је припадало групи Болерас-Чернавода. Енеолитско насеље је било мањег обима у односу на неолитско и налазило се на централном делу Градине.

III бронзано доба - највеће насеље бронзаног доба на Градини припадало је носиоцима винковачке групе раног бронзаног доба. После винковачког насеља откривени су стамбени хоризонти касне ватинске групе. У средњем бронзаном добу на Градини су имали мање насеље носиоци Szeremle, Дубовац и Белегиш групе. Последњи трагови живота у бронзаном добу везани су за групу Гава-Белегиш II.

IV Старије гвоздено доба - старије гвоздено доба је стратиграфски најбогатији период на овом локалитету. Захваљујући томе, као и богатству налаза, уочена је посебна праисторијска група – босутска група. У оквиру босутске културне групе старијег гвозденог доба, распрострањене у Војводини, северној Србији и већем делу румунског Баната, уочене су три развојне: 1. Босут IVa-Калакача (850-750. г. п.н.е.), 2. Босут Ivb-Басараби (750-500. г. п.н.е.), 3. Босут IVc-насеље са канелованом керамиком и сивом керамиком „Сремске групе“ (500-250. г. п.н.е.). Претпоставља се да је насеље у овом периоду имало преко 2000 становника.

V Млађе гвоздено доба - најмлађи хоризонт праисторијских насеља на Градини припада латенском периоду. Насеље је захватало целу површину Градине, али и предграђе сa радионицом за производњу керамике и некрополом. Босутска културна група је у свом зениту резултирала јаким племенским формацијама у долинама Саве и Босута. Оне могу да се вежу за Бреуке и Амантине.  Према досадашњим резултатима може се закључити да је Градина на Босуту представљала једно од најзначајнијих каснолатенских утврђења у западним областима Скордиска. Латенско насеље на Градини припада периоду oppidum-a који се у овим крајевима завршава у време римског освајања крајем I века п.н.е. или почетком нове ере. Неки аутори сматрају да је Градина била административни и политички центар племена Бреука, и самим тим да је одиграла веома значајну улогу у великом Далматско-панонском устанку 6-9. године.

VI Градина у историјском периоду - непосредно са западне стране одбрамбеног рова, на обали Струге, местимично се налазе фрагменти римске керамике и метала. Са Градине и из њене ближе околине потичу појединачни налази из времена Сеобе народа који упућују на постојање одређеног насеља и у току раног средњег века. На локалитету је откривено гробље из XVI-XIX век, док су у одбрамбеном рову пронађени једноставни објекти из периода XIV-XV века. Вероватно се ради о селу Мала Вашица која је у изворима први пут забележена 1430. године. Вашица се на Градини налазила све до око 1710-1715. године, када је пресељена на данашњу локацију.

Основу за свако будуће истраживање Градине на Босуту и праисторије овог региона представља археолошка збирка у Шиду коју чини преко 5500 предмета. Градина на Босуту је постала је незаобилазан чинилац у проучавању праисторије целе југоисточне Европе. Ова чињеница, али и податак да је истражено мање од 10 % локалитета, обавезују науку да настави истраживање босутске Градине а целокупно друштво да са највећом одговорношћу приступи чувању и презентацији локалитета.

Радован Сремац, кустос археолог

 

Статистика

Број прегледа чланака
1141183