Шидски портал™

Павле Јовановић Петар
(1800 – 1864)
Митрополит српски

Павле Јовановић (после замонашења Петар) је рођен 18. фебруара 1800. године у Илоку. Иако посредно, преко мајке Јулије, сматра се Шиђанином. Павле је завршио основну школу у Илоку и прва три разреда гимназије у Осијеку, затим је у Карловцима завршио гимназију. После тога је похађао бословске науке у Сремским Карловцима. Јовановић је био врло угледан човек на очи, због чега су га прозвали „лепи Паја“.

Уместо Јакова Г(е)рчића (рођеног Шиђанина), 1918. године, долази на место професора карловачке гимназије. По препоруци митрополита карловачког Стратимировића, а на притисак кнеза Милоша, због своје учености, Петар Јовановић након неког времена постаје митрополит.

Пошто је нови митрополит, дошавши на чело цркве, затекао лоше стање, његова прва и најозбиљнија брига је била посвећена уређењу цркве. Митрополит Јовановић предлаже установљење конзисторије и оснивање клерикалних училишта.

Радио је на организовању наставе у Србији и старао се о писању уџбеника. Митрополит је поново основао Богословију, коју је основао Доситеј Обрадовић. Прве учитеље је довео из Карловачке митрополије, а за остале настванике се побринуо тако што је младе људе слао у Русију на богословске науке. По његовој наредби су се у Србији почеле водити матрице рођених, венчаних и умрлих.

Абдицирања кнеза Милоша по доношењу „Турског устава“ је повукло за собом и смену митрополита. Пошто либерална странка није имала шта да изнесе из рада црквеног поглавара, чиме би га оптужила и уклонила са црквене управе, на крају се одлучила да га оптужи за противника династије Обреновића. Митрополит је преминуоу време Српско народно-црквеног сабора у Карловцима 1864. године, а потом сахрањен у Крушедолу, где је боравио неко време после оставке не место митрополита.