ПИТАЛИ СМО У АДАШЕВЦИМА: ШТА ТРЕБА УРАДИТИ КАКО БИ ЖИВОТ У СЕЛУ БИО БОЉИ?

Миленко Мидановић (68 година), медицински техничар у пензији:
- Већ шест година сам у пензији, 29 година сам радио у Дому здравља Шид, био сам и техничар на рендген апарату. Као пензионеру, мени и мојој супрузи Савки баш и не треба пуно тога.

Задовољни смо животом у Адашевцима. Запослени у Месној управи су дивни, љубазни људи. Имамо довољно продавница, трговци су срдачни. Једино сам љут због лоших путева. Веља Илић само обећава, а од тога ништа. Е, то бих желео да се поправи. Али, како је мој хоби писање песама ја на тај начин бежим од стварности.

Ђорђе Костић (66 година), пољопривредни техничар:
- Пољопривредни сам пензионер. Баш зато ме интересују пољски путеви које би под хитно требало поправити, а и овај наш водовод. Смета ми то што на пример ЗЗ "Граничар" ужива земљу, а не помаже селу.

Ни  Шумарија ништа у том погледу не чини, а доста шуме је у нашем реону. У Месној управи се труде да побољшају живот, нећу рећи да се не труде, али могло би то бити и више.

Гордана Симић (34 године), трговац:
- Не могу рећи да се не чине напори да се побољшају услови за живот у селу, али још је то недовољно. Лепо је што је школа реновирана па је она и украс села. Али, путеви су лоши, за младе нема никаквих садржаја, па се они окрећу пороцима по чему смо на далеко познати.

Немамо, на пример, ни апотеку па по лекове морамо ићи у Шид, велика је незапосленост, а све су то разлози због којих људи одлазе из села.