КАКО СЕ ЖИВИ У НАЈЈУЖНИЈЕМ СЕЛУ У ОПШТИНИ

Иако је живот у Јамени, најјужнијој Месној управи у општини, сличан као и у осталим селима, чињеница да су од средишта општине удаљени преко 35 километара даје одређену специфичност свакодневици у овом селу смештеном на тромеђи Србије, Хрватске и Босне и Херцеговине.

Иако је у протеклом периоду било најава да ће бити отворени гранични прелази према Рачиновцима и Строшинцима, селима у Хрватској, која се налазе у непосредном комшилуку Јамене, од тога бар за сада нема ништа. Тиме су мештани овог села ускраћени за најкраћу везу са Посавином и Славонијом а једини гранични прелаз који је у функцији налази се на реци Сави. Реч је међудржавном прелазу Јамена - Доње Црњелово (Република Српска) на коме саобраћа скела која је ограниченог капацитета, али ипак у овом тренутку задовољава потребе становника са обе обале Саве.

Мештани су, углавном, окренути пољопривреди која је основна делатност а сточарство је доминантна грана јер су услови за развој ове гране изузетно повољни с обзиром да се Јамена налази у залеђу Босутских и Спачванских шума. У селу постоје све неопходне службе и институције као и подручно оделење ОШ ,,Филип Вишњић" чије седиште је у Моровићу. Овог пролећа изводе се и радови на обнови и реконструкцији Православне цркве посвећене Св. Георгију - Ђурђиц. Приликом боравка у овом месту направили смо и малу анкету на тему Како се живи у Јамени. Саговорници су нам били Ружица Матаковић, Јовица Панић и Ђорђе Сосковић.

Ружица Матаковић:  Оно што највише недостаје младима у Јамени су садржаји који би задовољили њихове скромне потребе. За посете дискотекама и кафићима неопходан нам је одлазак у Моровић удаљен 22 км и Шид 36км а то с обзиром на удаљеност ових места са собом изискује и одређена средства која нисмо увек у стању да обезбедимо. Зато се сналазимо сами како знамо и умемо. Део активности спроводимо у оквиру припрема и учешћа жена нашег села како на пригодним манифестацијама, тако и у оквиру спортских сусрета жена наше општине који се одржавају сваке године у јуну месецу и у којима је екипа наше Месне управе имала великог успеха.

Ђорђе Сосковић:  Највећи део својих активности проводим у оквиру Месне управе у Јамени где се налазим на месту секретара месног Ватрогасног друштва које је у последње време постало једно од најактивнијих у општини. Након што смо од Општинског ватрогасног савеза Шид добили на поклон једно ватрогасно возило о којем ја водим рачуна, пре извесног времена смо успели  да изградимо гаражу и спремиште за ватрогасну опрему, тако да смо у сваком тренутку спремни да у случају потребе интервенишемо. Паралелно са овим вршимо и обуку са најмлађим члановима месног Ватрогасног друштва и на предстојећим смотрама Ватрогасних друштава Срема и Војводине на којима ћемо учествовати овог пролећа, очекујемо добре резултате.

Јовица Панић:  Пољопривреда је основна делатност у нашем селу. Поред индивидуалних пољопривредних произвођача који су, пре свега, окренути традиционалним ратарским културама, сточарство је у овом тренутку примарна пољопривредна грана. Услови за узгој и тов стоке су у нашем селу заиста добри али цене и све оно што се дешава на тржишту умногоме односи труд вредних мештана нашег села. Поред њих у Јамени делује и Шумска секција из Моровића која газдује са више хиљада хектара шума које се налазе у атару нашег села. Ту је и Земљорадничка задруга Граничар која обрађује добар део пољопривредних површина у нашем селу. У последње време на пољима у нашој општини постизани су врхунски резултати у производњи соје и других уљаних култура јер је земљиште у нашем атару које се налази у залеђу Босутских и Спачванских шума једно од најбољих  за њихов узгој. Што се друштвеног живота тиче ту Фудбалски клуб Граничар и месно Ловачко друштво које је једно од најактивнијих у општини. Граничар се пре извесног времена налазио у Сремској лиги а ове године се такмичи у Општинској лиги Шид.

Све у свему живот у Јамени протиче у очекивању отварања два гранична прелаза која би умногоме допринела оживљавању свих активности у овом месту које је осамдесетих година било једна од највећих раскрсница које су повезивале северне делове Србије са Посавином, Славонијом и другим деловима некадашње Југославије.