Мо­ро­вић. Се­ло са три мо­ста и две ре­ке. Мо­ро­вић се на­ла­зи у Ју­го­за­пад­ном Сре­му на оба­ла­ма Бо­су­та и Сту­две, не­да­ле­ко од Ши­да. Окру­жен је ве­ли­ким ком­плек­сом шу­ма.

У XIII ве­ку, Мо­ро­вић је био по­сед у вла­сни­штву по­ро­ди­це Ај­нард, по­ре­клом од фран­цу­ских кр­ста­ша - ви­те­зо­ва. По јед­ном пре­да­њу, Мо­ро­вић по­ти­че од име­на све­тог Мо­ри­ца, за­штит­ни­ка фран­цу­ских кр­ста­ша - ви­те­зо­ва ко­ји су бо­ра­ви­ли у Мо­ро­ви­ћу. Кра­јем XIII ве­ка, Мо­ро­вић је по­сед угар­ске по­ро­ди­це Гут Ке­лед, ко­ја се по­ми­ње под име­ном "де Ма­ротх", да би се од 1378. год, од по­ми­ња­ла као Мо­ро­вић­ко плем­ство.

Нај­у­глед­ни­ји ме­ђу Ма­ро­ти­ма, Иван, ма­чван­ски бан, по­ди­гао је на ушћу Сту­две у Бо­сут утвр­ђе­ни град. У ње­га се ула­зи­ло кроз гво­зде­не ка­пи­је.

Пре­ма ле­ген­ди, ис­под гра­да су из­гра­ђе­ни мно­ги ход­ни­ци ко­ји су се про­те­за­ли у свим прав­ци­ма, па чак и ис­под Бо­су­та. Оно што је за­чу­ђу­ју­ће је да је твр­ђа­ва одо­ле­ла зу­бу вре­ме­на до да­нас.

На ула­зу у Мо­ро­вић, на­ла­зи се цр­ква Ма­ри­је Те­ре­зи­је. Би­ла је ме­сто хо­до­ча­шћа ка­то­лич­ких вер­ни­ка, спа­да ме­ђу нај­ста­ри­је цр­кве у Сре­му. Из­гра­ђе­на је у ро­ман­ско-гот­ском сти­лу из­вод­ни­ком са кр­сто­ли­ким про­зо­ри­ма.

Дру­га ка­то­лич­ка цр­ква је по­све­ће­на све­том Ро­ку. Цр­ква је пр­во­бит­но би­ла из­гра­ђе­на од др­ве­та, да би ка­сни­је би­ла об­но­вље­на и са­зи­да­на од чвр­стог ма­те­ри­ја­ла.

Пра­во­слав­ни храм у Мо­ро­ви­ћу, по­диг­нут је 1729. го­ди­не и од та­да се спо­ми­ње као цр­ква по­све­ће­на Ро­жде­ству Бо­го­ро­ди­це. Нај­ве­ћа све­ти­ња у мо­ро­вић­кој пра­во­слав­ној цр­кви би­ла је вој­нич­ка за­ста­ва ца­ра Уро­ша.

Тра­ди­ци­о­нал­но, сва­ке го­ди­не се одр­жа­ва­ју мо­ро­вић­ки лет­њи да­ни и фи­ши­ја­да. На тим ма­ни­фе­ста­ци­ја­ма се оку­пља мно­го љу­ди, ра­ди ужи­ва­ња у ле­по­та­ма ко­је Мо­ро­вић пру­жа.