Је­се­нас је на за­дру­жном и при­ват­ном по­се­ду за­се­ја­но бли­зу 6.000 хек­та­ра стр­них усе­ва, нај­ви­ше пше­ни­це

Кли­мат­ске при­ли­ке то­ком про­те­клих ја­ну­ар­ских да­на у овом де­лу Сре­ма, као и ре­ги­о­ну Вој­во­ди­не ни­су об­ра­до­ва­ле ра­та­ре јер не на­го­ве­шта­ва­ју род­ну го­ди­ну. Ду­го­го­ди­шња ис­ку­ства зе­мљо­рад­ни­ка у се­ли­ма шид­ске оп­шти­не го­во­ре да је пше­ни­ци у фа­зи зим­ског ми­ро­ва­ња пре­ко по­тре­бан сне­жни по­кри­вач ка­ко да је за­шти­ти од ја­ких мра­зе­ва та­ко да и на­кон ота­па­ња оста­ви пре­ко по­треб­не ко­ли­чи­не вла­ге. На­жа­лост, ова го­ди­на на­го­ве­шта­ва да ће бар по са­да­шњим по­ка­за­те­љи­ма би­ти су­шна јер је у ве­ли­кој ме­ри при­су­тан не­до­ста­так вла­ге у зе­мљи­шту.

Раз­лог за то је­су из­у­зет­но ви­со­ке днев­не тем­пе­ра­ту­ре то­ком ја­ну­ар­ских да­на, за ко­је ме­те­о­ро­ло­зи ка­жу да су нај­ви­ше за­бе­ле­же­на од ка­ко се пра­ти тем­пе­ра­ту­ра у на­шој зе­мљи. Ова­кве кли­мат­ске при­ли­ке, ука­зу­ју на­ши во­де­ћи по­љо­при­вред­ни струч­ња­ци, мо­гу ве­о­ма не­га­тив­но да се од­ра­зе на да­љи раз­вој стр­них усе­ва, уко­ли­ко би и на­ред­них да­на по­тра­ја­ле, а зе­мљи­ште не до­би­је пре­ко по­треб­не ко­ли­чи­не вла­ге за аку­му­ла­ци­ју.

У су­прот­ном, уко­ли­ко зи­ма про­ђе без сне­га, а на­ста­ве се ова­ко ви­со­ке днев­не тем­пе­ра­ту­ре, ко­је су пра­ве про­лећ­не, скра­тио би се ве­ге­та­ци­о­ни пе­ри­од би­ља­ка и има­ли би­смо же­тву пше­ни­це мо­жда и до кра­ја ма­ја. Ово би би­ла за­и­ста пра­ва сен­за­ци­ја, ис­ти­че управ­ник За­во­да за стр­на жи­та са но­во­сад­ског Ин­сти­ту­та за ра­тар­ство и по­вр­тар­ство др Ср­би­слав Ден­чић. Уз све ово, ра­та­ри се ипак на­да­ју да ће при­сти­ћи сне­жни по­кри­вач и до­не­ти по­треб­ну вла­гу ису­ше­ним ора­ни­ца­ма, где је на по­је­ди­ним пар­це­ла­ма по­треб­но чак и 80-90 ли­та­ра по ме­тру ква­драт­ном, што се за­и­ста не пам­ти у ду­гом вре­мен­ском пе­ри­о­ду.

На­пред из­ре­че­не струч­не оце­не у пот­пу­но­сти су при­мет­не у шид­ској оп­шти­ни где је је­се­нас на за­дру­жним и при­ват­ним пар­це­ла­ма за­се­ја­но бли­зу 6.000 хек­та­ра ора­ни­ца. Са­ма се­тва оба­вље­на је уз по­вољ­не вре­мен­ске при­ли­ке и у ши­рем оп­ти­мал­ном ро­ку, та­ко је усев са­да у фа­зи бо­ко­ре­ња. Пре­ма ре­чи­ма се­кре­та­ра Дру­штва по­љо­при­вред­них ин­же­ње­ра и тех­ни­ча­ра оп­шти­не Шид Зо­ри­це Ли­лић, дип.инг.пољ. усе­ви су у со­лид­ној кон­ди­ци­ји. На по­је­ди­ним пар­це­ла­ма при­ме­ће­на је по­ја­ва пољ­ских ми­ше­ва па је по­треб­но при­ме­ни­ти "цинк­фос­фид мам­ке" за њи­хо­во су­зби­ја­ње. Уз ово пре­по­ру­чу­је се ра­та­ри­ма да оби­ђу сво­је по­вр­ши­не под пше­ни­цом и пра­те да­ље кре­та­ње и дру­гих гло­да­ра, а у овом пе­ри­о­ду мо­гу би­ти на­пад­ну­та и лу­це­ри­шта јер упра­во ова­кви кли­мат­ски усло­ви без сне­га по­го­ду­ју њи­хо­вој на­је­зди,

У на­ред­ном пе­ри­о­ду, са­ве­ту­ју ов­да­шњи по­љо­при­вред­ни струч­ња­ци, тре­ба се при­пре­ма­ти и за при­хра­ну пше­ни­це и за то обез­бе­ди­ти по­треб­не ко­ли­чи­не ми­не­рал­них ђу­бри­ва. Са­ма ко­ли­чи­на и вре­ме при­пре­ме већ су до­бро по­зна­ти зе­мљо­рад­ни­ци­ма, али на­од­мет не би до­шао са­вет по­љо­при­вред­них струч­ња­ка. Уко­ли­ко уз то ра­та­ри има­ју и че­сто спо­ми­ња­ну ана­ли­зу зе­мљи­шта са пар­це­ле где је је­се­нас за­се­ја­на пше­ни­ца, он­да су то пра­ви агро­тех­нич­ки пред­у­сло­ви за ква­ли­тет­ну при­хра­ну.

Кад је у пи­та­њу са­ма на­бав­ка по­треб­них ко­ли­чи­на ми­не­рал­них ђу­бри­ва, тре­нут­но ста­ње на до­ма­ћем тр­жи­шту је крај­ње за­до­во­ља­ва­ју­ће. За до­бру снаб­де­ве­ност у шид­ској оп­шти­ни бри­ну се ов­да­шње зе­мљо­рад­нич­ке за­дру­ге и ор­га­ни­за­то­ри про­из­вод­ње ко­ји су на услу­зи зе­мљо­рад­ни­ци­ма. Тре­ба ис­та­ћи да све ипак ни­је баш иде­ал­но, јер се про­из­во­ђа­чи жа­ле на не­до­ста­так фи­нан­сиј­ских сред­ста­ва и не­а­де­кват­ну це­ну пше­ни­це ко­ја не по­кри­ва тро­шко­ве њи­хо­ве про­из­вод­ње.