НАШИ СУГРАЂАНИ ТИХОМИР И МАРИЈА РАНИСАВЉЕВИЋ ИЗ ШИДА, ДЕЦЕНИЈАМА У ИЗВИЂАЧКОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ

Први контакт са извиђачима, Ранисављевић имао далеке 1957. године у Новом Саду и у извиђачкој организацији остао до данашњих дана, а уласком у брак, придружила му се и супруга Марија. Обоје памте многе заједничке лепе тренутке и много пружили извиђачима, али и они њима

izvidjacki_par.jpg Први контакт са извиђачима, Тихомир Ранисављевић из Шида, имао је далеке 1957. године у Новом Саду и то сасвим случајно. А та случајност, определила је његов живот да се у потпуности посвети извиђачкој организацији и укључи касније и своју породицу. А како је све почело?

- Ја сам дете без родитеља и био сам смештен у интернат у Новом Саду. Те давне 1957. године, пријатељ ме је позвао на сусрет извиђача у Дунавски парк, одакле се ишло на излет. Обичај је да се са собом носи храна. Ја сам понео двопек и неки жути амерички сир јер друго нисам имао. Такође, обичај је да сви на сто ставе шта су понели и сви пробају све. Мене је јако било срамота да извадим оно што сам понео али на велико инсистирање сам то невољно учинио. Други су то пробали и одушевили се и тако сам "пробио лед" - прича Тихомир Ранисављевић о својим извиђачким почецима у Одреду извиђача "Иво Лола Рибар" у Новом Саду и додаје да је у извиђачкој организацији пронашао "брата, сестру и друга".

По доласку у Шид 1971. године, активно се укључио у Одред извиђача "Лазар Бибић" о чему смо писали у нашим новинама. Његовим стопама је кренула и супруга Марија, а касније су им се придружила и деца, ћерка Сања и син Вељко. Љубитељи природе и здравог живота, тада су прошли многа места у ондашњој Југославији и са свих су се враћали са бројним лепим утисцима и успоменама.

- Тихомир је радио као ауто-лимар и знало се догодити да затвори радњу, а ја сам узимала неплаћено да би ишли на бројне сусрете извиђача у целој Југославији. Волим природу и дружење као и супруг, и било нам је лепо све те године. У извиђачима је било заступљено доста жена, разних професија и нико није гледао ко је ко. Имали смо тада и добру сарадњу са школама, организовали излете на Липовачу, једном речју, доста смо били активни - прича Марија Ранисављевић.

Наши саговорници истичу да су у оквиру одреда биле веома активне драмска, ликовна, фолклорна и литерарна секција. Посебно истичу рад драмске секције која је ишла на сусрете младих у Сремску Митровицу где је одржано такмичење под називом "Снага кладе ваља" и где су освојили, са скечевима и фолклором, прво место. После тога гостовали су у многим градовима Срема. И данас Тихомир има пуно амбиција и обавеза када су извиђачи у питању и неуморно ради, а супруга Марија због здравствених разлога више није у могућности да буде активна, али је и даље велика подршка супругу. Обоје су извиђачи у срцу и души.

ОБНОВИТИ РАД СЕКЦИЈА
Извиђачи полажу доста наде у камп на сотском језеру назван "Сремско око", а Тихомир Ранисављевић каже да је у плану и обнова појединих секција.

- Почели смо са преуређењем великог магацина у дворишту "Липе" и планирамо рад спортске секције у стрељаштву и стоном тенису, али и обнову рада фолклорне па можда и драмске секције. Некада смо постизали запажене резултате на културном плану, па што не би покушали поново - каже Ранисављевић.