ВЕЗЕ ЦЕЛА ПОРОДИЦА

Лепо урађени вилерови гоблени и даље су у тренду, заправо никада нису ни изашли из моде па и даље красе зидове многих наших суграђана. У породици Моврић у Шиду гоблени се и сада везу иако је било година када се "застало" са овим хобијем.

У ПОРОДИЦИ МОВРИЋ У ШИДУ ХОБИ ВИЛЕРОВИ ГОБЛЕНИ

Мушкарци се латили игле и конца па ситно везу

Зорица и Драган Моврић,Шид

Лепо урађени вилерови гоблени и даље су у тренду, заправо никада нису ни изашли из моде па и даље красе зидове многих наших суграђана. У породици Моврић у Шиду гоблени се и сада везу иако је било година када се "застало" са овим хобијем. Међутим, оно што је специфично за ову породицу је то што се игле и конца није прихватила само припадница нежнијег пола већ и мушки укућани.

Приликом посете овој породици, и игле и конац су мировали јер су биле Благовести, што је била добра прилика да се поразговара са домаћинима. Овом приликом свој рад су представили Зорица и син Драган, али нам Зорица рече да и њен супруг Ранко везе, а ми смо видели урађене "коње на појилу".

- Тренутно радим гоблен "Девојка на лаву" и просечно дневно се за овај хоби одвоји око три сата. Једно време са паузирала са гобленима, али сам тада хеклала. За овај хоби треба поред времена и доста стрпљења, концентрације и то је доста напорно. Стално треба бројати знакове и ради се од светлије ка тамнијим бојама, а дешава се да буде и двадесетак боја - истиче Зорица Моврић.

И син Драган, који је без посла, уз родитеље, прихватио се да и он нешто уради, а то му није ништа непознато с обзиром да се својевремено на часовима домаћинства у школи опробао са неком врстом гоблена и то му је ишло веома добро.

- Било је то далеке 1987. године када сам у школи урадио птице, затим зимску идилу, риболовца и још нешто и то се сачувало у кући до данашњих дана. Не сматрам ништа лоше када се и мушкарац прихвати игле и конца. Сада радим гоблен "Сутон" димензија 52 са 37 центиметара и могу рећи да ми после толико година, добро иде - каже нам Драган.

Моврићи набављају квалитетан материјал и конац из Немачке, а сарађују и са госпођом Загорком из Београда по питању шема. Моврићи нам рекоше да гоблене раде за себе и да би их овде теже било продати када се погледа скуп материјал који се улаже, а о свом мукотрпном раду да се и не говори, што је за многе наше грађане скупо да купе гоблен који ће им украсити собу.