Мирјана Бакочевић, синовица Саве Шумановића

 Задовољство због радова у Галерији не умањује незадовољство што се још увек не зна шта је са земљом коју је овом граду поклонила Персида Шумановић

Мада рођена једанаест година након смрти Саве Шумановића Мирјана Бакочевић, рођено Дебељачки, одрастала је са причама о свом на далеко познатом стрицу. Њену недавну посету Шиду искористили смо за краћи разговор. Иако велики број Шиђана то зна поменућемо да су Савина мама и мама Мирјаниног тате биле рођене сестре. Мирјана има брата Гојка који, као и она, живи у Новом Саду.

- Моја бака по мајци била је кустос у галерији, јер је тако хтела Савина мама Перса. Памтим дане из детињства, које сам проводила у овом дворишту. Ту је моја бака узгајала лепо цвеће. Могу рећи да сам се родила међу овим сликама, међу личним Савиним стварима и у том амбијенту сам одрастала. Сачували смо његове ствари у Спомен кући, а и ми још увек чувамо неке ситнице. Користимо прилике да дођемо у Шид, овде су нам гробови и ми смо, наравно, емотивно везани за ову средину. Истог дана када је страдао Сава одведен је и мој други стриц и деда - прича Мирјана Бакочевић.

Њен тата је био електроинжењер, директор у Срем Шиду. Она је комерцијалиста, али колико одрастање уз уметничка дела вероватно толико и утицај гена учинили су да у овој породици сликарство буде стално присутно, макар и као хоби.

- Сава је био изузетно емотиван, па се та његова хиперсензибилност поистовећивала са болешћу, што нас у породици погађа, јер смо уствари и данас сви такви. Сава је био уметник из господске куће, максимално дотеран, купао се у камилици.... Кад год могу посетим Галерију и радујем се сваком напретку. Весна и њени сарадници се труде, баш како је желела Перса, да се његово име и дух сачувају. Замерам општини Шид што се не зна ни где је ни како завршила земља коју је Персида поклонила овом граду. Ја лично тренутно немам времена да се озбиљно ангажујем око овог - завршава наш разговор Мирјана Бакочевић.