КУ­ЦА­МО НА ВРА­ТА ШИД­СКИХ ФУД­БА­ЛЕ­РА СРЕ­ДИ­НОМ ОСАМ­ДЕ­СЕ­ТИХ ГО­ДИ­НА ПРО­ШЛОГ ВЕ­КА

Јед­но од нај­злат­ни­јих до­ба Фуд­бал­ског клу­ба Рад­нич­ки из Ши­да би­ло је сва­ка­ко сре­ди­ном осам­де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка. Ши­ђа­ни су та­да пред­ста­вља­ли је­дан од нај­бо­љих са­ста­ва у Сре­му, а нај­ве­ће успе­хе су оства­ри­ли у Но­во­сад­ско-срем­ској зо­ни у ко­јој су се так­ми­чи­ли са по­то­њим пр­во­ли­га­шким и дру­го­ли­га­шким са­ста­ви­ма Бе­че­ја, ЧСК-а, Мла­дост из Бач­ког Јар­ка и др.

Тре­не­ри Рад­нич­ког су та­да би­ли про­сла­вље­ни пр­во­ли­га­шки игра­чи Хер­цег, Ман­дић, Да­кић, Ми­шков, као и до­ма­ћи струч­ња­ци Ду­шан По­по­вић Ту­тан, Ђор­ђе Ста­но­је­вић, Здрав­ко Ку­ла­ча­нин, Вла­да Мих­њак и дру­ги.

По мно­гим про­це­на­ма тро­ји­ца игра­ча на сли­ци, Јо­ван Па­вли­ца, Пе­ра Па­вло­вић и Бо­шко Би­бић, за­јед­но са сво­јим са­и­гра­чи­ма, да­ли су нај­ве­ћи до­при­нос ус­пе­си­ма Рад­нич­ког ко­јих је би­ло тих го­ди­на на пре­тек. Реч је о вр­сним спор­ти­сти­ма и љу­ди­ма ко­ји су оста­ли упи­са­ни злат­ним сло­ви­ма у ана­ли­ма шид­ског клу­ба. Ве­ли­ка је ште­та што су на­кон пре­стан­ка ак­тив­не ка­ри­је­ре оста­ли ван фуд­бал­ских зби­ва­ња (исти­на Бо­шко Би­бић је јед­но вре­ме био у струч­ном шта­бу клу­ба), јер би мла­ђим на­ра­шта­ји­ма шид­ског клу­ба има­ли шта да по­ка­жу.