МАТУРСКА ЕКСКУРЗИЈА

Неки су добили разгледнице, неки су гледали прилог на телевизији, а за оне који још нису имали прилику да сазнају шта су матуранти гимназије видели на екскурзији састављен је овај прилог. Нема оних делова о томе како смо се смејали, дружили и певали - сви знате како то изгледа; написала сам вам нешто о ономе што смо видели и пред чиме смо остали задивљени, а то су грађевине древне грчке цивилизације.

Матуранти  Кад одете у Грчку оно што свакако треба да обиђете су Атина, Солун, Метеори и Пелопонез, а море као море, свуда је исто, јесте да га ми немамо, али не иде се у Грчку само због плаже. Нуде Грци још много тога: од гироса, метаксе и уза, преко сиртакија и бузукија, до оне пријатељске наклоности према Србима који су једни од њихових најбројнијих туриста сваке године. Да бисте стварно осетили да сте били у Грчкој треба да је пропутујете од севера до југа, да је видите и по киши и по сунцу и тек онда ћете схватити како је само њихова свест о националном на вишем нивоу од наше а да је свако српско дрво лепше, свака планина богатија, да сваки наш манастир зрачи колико и њихов, али да готово ни један становник Србије не чува то благо које имамо. Схватићете да Грци (и не само они) сваки камен своје историје умеју да цене (а и да продају), да траже и чувају све што им припада, а да ми газимо и оно што имамо...

Кренувши од севера државе прва станица је Солун, односно Зејтинлик и Вергина. Солун, или како Грци кажу Тесалоники, у Србији је познат по релативно јефтином крзну, кожи и сребру; мада га наши суграђани посећују и из других разлога. На Солунском фронту у Првом светском рату изгинуло је неколико хиљада Срба, од којих је 8000 сахрањено на Зејтинлику. Све што видите на том светом месту је донето из Србије: од мермера и камена, до земље и дрвећа. Поред Срба, ту су сахрањени и други борци: Французи, Енглези, Руси, а укупан број сахрањених је 21000. Вергина је за Грке посебно важна, јер представља гробницу Филипа II. Кажу да је задивљујуће, али ми нисмо имали прилику да уђемо у саму гробницу.  

Недалеко од Солуна је и чувена планина Олимп, испод које се пружа област Пиериа. Кажу да је ова област посебно занимљива Србима, а највише Паралиа и Олимпик Бич. Овде ћете се осећати скоро као у Србији, јер поред туриста има доста наших трговаца и угоститеља, а и сви су чули за Црвену звезду.  Крећући се даље према унутрашњости залазимо у познату равницу, Тесалију, те долазимо до града Каламбака и тзв. осмог светског чуда - Метеора. Метеори су фантастична природна творевина крунисана човековом духовном делатношћу. То су огромне седиментне стене остале после повлачења мора. На врховима ових стена изграђено је преко 20 манастира од којих се данас посећује само пет: Велики Метеорон (Преображење), Варлам, Свети Стефан, Русану, Света Тројица. Када сте на Метеорима нисте сигурни да ли сте на земљи или на небу, а и сама реч метеора значи "лебдети у ваздушном простору". На Метеорима има и монаха пореклом из Србије. 

Делфи се такође налазе у унутрашњости Грчке. То је накдашње велико пророчиште где су Грци одлазили пре сваке одлуке, да се посаветују са пророчицама - питијама. Питије су увек давале двосмислене одговоре, мада су некад умеле и да помире зараћене грчке полисе.  Атина нас је оставила без даха (и без пара). У Атини живи око 5 милиона људи, а највећи булевар је дуг 36 км, што представља пут дуг као од Шида до Сремске Митровице. Атину лепо можете видети са Акропоља, некада великог светилишта посвећеног богињи рата Атини, која је наравно заштитница града.

За Акропољ се каже да је савршено у несавршеном, јер се на целом локалитету не могу пронаћи две исте димензије, иако без лењира све изгледа тако правилно. Акропољ ће бити реконструисан за 5-6 година, када ће поново сијати у свом пуном сјају. Нисмо сазнали да ли ће реконструисати и златну статуу богиње високу три метра, али боре се са Турцима и Енглезима да им врате каријатиде и остало шта су однели када су харали Грчком.  Треба споменути и смену страже испред парламента. Стражари се називају евзони, а обучени су у традиционалне униформе: хеланке, плаве сакое, капице и ципеле од 2.3 кг. На сваких сат времена стражари се смењују изводећи притом врло необичан наступ уз ритмично лупкање о плочник својим тешким ципелама и пушкама.  Ипак, Атина је још једна метропола где можете у огромним тржним центрима да купите производе свих светски познатих марки, можете да се провозате метроом или жичаром, а увек ћете пронаћи и неку дискотеку резервисану само за туристе из Србије. 

Изласком из Атине идући према југу, долазимо до Коринтског канала који раздваја Пелопонез од Атине. Дуг је 6000 метара, а скраћује пловидбу око Пелопонеза за неколико сати што је некад било од изузетног значаја, а и данас није занемарљиво. Преласком канала ступамо на тле Пелопонеза, где смо обишли Микену и Епидаурус.  Од Микене је после 3500 година на самом локалитету остала само велика гомила камења, а пронађени предмети су смештени у Археолошком музеју у Атини (има доста накита, оружја и керамике). На Криту и у Микени су грађене прве краљевске палате у Европи.

До рушевина Микене вреди отићи ради Лавље капије (великог каменог улаза у грд, добро очуваног), и ради Атрејеве ризнице, Агамемноновог гроба. Ова купаста грађевина оставља необичан утисак, тако да од заправо истих димензија не знамо да ли је ризница шира или виша.  Величанствено позориште старе Грчке - Епидаурус има одличну акустичну моћ и баш због тога се посебно издваја од других позоришта старе Хеладе. Наиме, на сваком крају позоришта се једнако чују извођачи са сцене. Гледалиште је високо 60 метара, а могло је да стане чак 14000 људи.  Могли сте приметити да је готово свака димензија изражена у хиљадама, а то само доказује величину старе Грчке.

Наравно да смо одушевљени свиме што смо видели, а што се тиче другог дела забаве - нећемо сигурно заборавити доживљаје са "другарима" из гимназије још дуго година.