ОДЛАЗАК ВЕЛИКОГ СПОРТСКОГ ПРИЈАТЕЉА

ЧАСЛАВ ВЕЉИЋ 1930 - 2008.

Кајакашки клуб из Вишњићева ће се достојно одужити великану југословенског и Српског кајака

У Београду је у четвртак 7. фебруара преминуо Часлав Вељић,  истакнути спортски радник и један од најпознатијих функционера у кајакашком спорту Србије, Европе и света. Био је дугогодишњи генерални секретар Југословенског Олимпијског Комитета и председник и функционер Кајакашког савеза Србије и некадашње Југославије. Учесник је Олимпијада у Мексико Ситију, Минхену, Монтреалу, Москви, Лос Анђелесу, Сеулу и Барселони, где су наши спортисти постизали највеће међународне утехе.

Био је председник Организационог одбора на десет светских првенстава у кајаку и кануу на мирним водама, од којих је пет одржано на језеру Ада Циганлија у Београду. Носилац је највећих међународних и домаћих признања међу којима је и Олимпијски орден који се додељује најистакнутијим члановима Међународног Олимпијског комитета. Нема сумње, реч је о великом спортском раднику који је буквално до последњих тренутака свог живота остао веран спорту и спортистима којима је и посветио готово цео свој живот. Говорити о Чаславу Вељићу значи говорити о златном добу нашег кајака и кануа на мирним водама који се у годинама када је он био на челу кајакашке организације, сврстао међу наше најтрофејније постове. Љубек, Нишовић, Јањић  и други великани кајакашких стаза имали су у Вељићу великог пријатеља и блиског сарадника.

Али повод за овај наш чланак и реч више о Чаславу Вељићу је његова велика љубав и приврженост Кајакашком клубу Филип Вишњић из Вишњићева коју је исказивао у протеклих деценију и по, колико постоји клуб са Босута. У времену када је стасавао један од најмлађих кајакашких клубова у Србији помоћ и подршка Часлава Вељића клубу, била је неизмерна. Када га је својевремено инг. Зоран Ђорђевић,  творац КК Ф. Вишњић из Вишњићева, довео на прелепу кајакашку стазу на Босуту, Вељић није крио своје одушевљење.

Ово је нешто што вреди подржати. Ова стаза и ово природно окружење пружају идеалне услове за развој једног од најлепших и најатрактивнијих спортова на води. Кајакашки савез Србије ће Вас максимално подржати јер формирање кајакашких клубова у маленом Вишњићеву и Забрежју код Обреновца, значи да за будућност кајакашког спорта у Србији не треба бринути - говорио је Часлав Вељић који је тада обављао функцију председника Кајакашког савеза СРЈ. Захваљујући  њему Вишњићево ће у протеклој деценији бити организатор бројних првенстава Југославије, Србије и Војводин. АН готово свим такмичењима која су одржана у Вишњићеву Вељић је неизоставно присуствовао. И не само то, у више махова у његовом друштву били су истакнути чланови Међународне кајакашке организације из Шведске, Мађарске, Словачке и других земаља. Желео им је Часлав показати како једна мала средина са великом љубављу и одрицањима може веома успешно организовати и највеће спортске манифестације на којима је знало учествовати преко хиљаду такмичара. На њихова питања како успевају у томе, Вељић им је са великим поносом одговарао.

- Па зато што безгранично воле овај спорт и зато што је готово цело место укључено у организацију ове манифестације. Њихова срдачност и гостопримство и жеља да покажу да могу заједничким снагама беспрекорно организовати и највећа спортска такмичења јаче су од свега. - истицао је Вељић знајући да ће у Вишњићеву захваљујући бројним спортским радницима и мештанима, кајакашке регате бити организоване на врхунском нивоу. Одлазак Часлава Вељића са животне сцене велики је и ненадокнадив губитак за спорт у Србији, посебно за кајак коме је овај племенити човек посветио цео свој живот.