Menu
RSS
A+ A A-

ИЛИНКА И ЕКАТЕРИНА

КАКО СУ ДВЕ ХЕРОИНЕ ОТКРИЛЕ НАКОН ПОЛА ВЕКА ДА СУ СЕ ЗАЈЕДНИЧКИ БОРИЛЕ ЗА СЛОБОДУ

Јединице у којима су се налазиле Илинка Недић и Екатерина Иларионова заједнички учествовале у ослобођењу наше земље

ekaterina.jpg




Када су пре извесног времена у нашој средини у организацији Друштва српско-руског пријатељства боравили ветерани Другог светског рата из Русије, посебно упечатљив утисак оставио је сусрет бивших припадница антифашистичке коалиције, Илинке Недић из Шида, борца 16. Војвођанске дивизије НОВЈ, и Екатерине Иларионове, борца Црвене армије које су заједно са својим јединицама учествовале у завршним биткама за ослобођење наше земље. Иако обе на прагу осме и девете деценије живота, импоновале су својом виталношћу и свежином памћења на дане када су се као младе девојке нашле у првим редовима борбе за ослобођење наше земље.

Тада су из разговора које су водиле на Спомен-обележју Сремски фронт код Шида сазнале да су се заједно у пролеће 1945. године налазиле на попришту једне од највећих битака у завршним операцијама које су вођене на просторима од Босута и Саве, па све до Дунава. Реч је о бици код Батине на Дунаву где су партизанске јединице НОБ у садејству са снагама Црвене армије успеле да уз тешке губитке савладају једно од највећих фашистичких утврђења и да формирају мостобран на Батини који им је омогућио даље напредовање.

Млада Екатерина која је тада имала само 16 година, била је болничарка у својој дивизији која се налазила под командом легендарног маршала Коњева, док је Илинка била борац прослављене 16. Војвођанске дивизије НОВЈ на чијем челу се налазио чувени партизански командант и народни херој Марко Перичин Камењар.

Сетио сам се сусрета ове две храбре и скромне жене у светлу најновијих збивања, дубоко уверен као и оне саме, да ће пријатељство српског и руског народа исковано у најтежим тренуцима остати непролазно.


СУЗЕ
Један од најдирљивијих момената током посете руских ветерана био је тренутак када су у Сабиралишту Споменичког комплекса Сремски фронт ратни ветерани и хероји Русије пришли плочама на којима се налазе исписана имена јединица Црвене армије и њихових погинулих сабораца. Иако многи зашли у девету деценију живота, нису могли да сакрију сузе и тугу за својим ратним друговима који су остали на попришту једне од највећих битака на просторима некадашње Југославије. Свесни да им је ово можда последњи боравак на некадашњим ратиштима на којима су учествовали заједно са антифашистичким борцима Југославије, Украјине, Бугарске, Белорусије, Италије и других земаља, још једном су исказали своју безграничну љубав и поштовање према српском народу и његовом доприносу у борби против фашизма.