Menu
RSS
A+ A A-

АВЕТИЊСКА ЛИПОВАЧА

Некад једно од најатрактивнијих излетишта у западном Срему зврји напуштено, запуштено и тужно

smece_lipovaca.jpg

 

 

По дефиницији национални парк је подручје које је национална влада издвојила ради очувања његове природне средине. Већина националних паркова чува се у свом природном стању.

Први парк те врсте у свету, Јелоустон, основан је у 19. веку, а један од најстаријих националних паркова у нашој земљи је Фрушка гора, планина јужно од Дунава, која се највећим делом простире на територији Србије, а мањим западним делом на терену Хрватске. Дуга је 78, а широка 15 километара.

На њој се налазе бројни манастири из 15. и 16. века и више историјских споменика. Националним парком на територији од 22.460 ха проглашена је 1960. године.

То је једина сремска планина која се протеже правцем исток-запад северним делом територије наше општине у дужини од око 20 километара. Шуме у планинском делу општине Шид углавном припадају Националном парку.

Излетиште Липовача, које се налази на Фрушкој Гори некада је било најпосећеније и најатрактивније место у нашој општини. На жалост, одавно су прошла времена када се морало резервисати место за столом у вечерњим часовима. На овом простору једино се још за Први мај окупљају посетиоци у већем броју.

Упркос чињеници да је природа богато обдарила овај небески кутак, ваљда по оној да се оно што нам је на дохват руке мање цени, излетиште Липовача као да је заборављено. Времена јесу тешка, живимо у периоду транзиције, али упркос томе, или баш због тога требало би да се овакве вредности више признају и користе, а оне би за узврат могле бити вредан извор економске добити. Како тренутно ствари стоје, још увек смо далеко од тога.

Последње недеље јула посетили смо ово излетиште. Упркос чињеници да је био леп, али врео дан, а липовачка шума је пружала угодну хладовину, наишли смо на готово аветињску слику. Трим стаза је била празна, понеки омот од кекса и празна флаша на столу, а на пар корака од зграде ресторана гомила смећа која нас подсећа да ту некада ипак има посетилаца. А можда су то остаци још од Првомајског уранка?

И када смо већ помислили да баш никог нећемо срести у шуму нас је привукао дим и музика из аутомобила. На ражњу се окретало прасе, а Јован Ђилас, аутопревозник, са својим радницима и другарима, како рекоше, без неког повода дошли су да се опусте и  уживају у благодетима.