ПОГЛЕД У ИСТОРИЈУ ГРАДА
- Аутор Мина Нешковић
Пловећи обалом Шидине, у својој подсвести, од доба Војне границе и Коморске управе, преко борби за ослобођење у Другом светском рату, па све до данашњих дана, на тренутак сам застала питајући се шта је то Шид? Шта је "спиритус мовенс" овог града који га чини лепшим и већим од других? Нађох да су у Шиду људи богати различитошћу у верском и националном погледу, а ипак толико слични у оном веселом, енергичном и пркосном духу сремачком. Људи винарске душе у којима се рађају и тињају бурни осећаји према којима нико не остаје равнодушан. Дах те духовне надпросечности у овај град, између осталих, удахнули су и они којих више нема и о којима данас сведочи само напуштено гробље - шидски Јевреји.
Јеврејима је, као нехришћанима, било забрањено да се насељавају у Аустроугарској, тако и у Срему. Међутим, могли су слободно да тргују и путују кроз државу. Ово се променило 1846. године укидањем таксе толеранције када је дошло до масовног досељавања Јевреја у Срем. У архивским документима се од 1720. помињу по имену стално насељени шидски Јевреји Аврам, Јакоб Давид. 1846. извршен је попис Јевреја у Сремској жупанији. 1847. у Шиду живе четири јеврејске породице, породице Адама Лустига, Јосипа Алтвера, Јакоба Хирта и Игнаца Штајера. Према другом извору 1857. год. у Шиду је било 40 Јевреја, 1880. године - 170, а 1900. године - 185. Јевреји су се углавном бавили трговином, финансијским трансакцијама, печењем и точењем ракије. Између два светска рата у овом граду Јевреји су држали 15 - 20 трговачких радњи. Трговину мешовите робе држао је Емил Винтерштајн, галантерију Леополд Клајн, стаклару Мишко Шротман, трговци житом били су Леополд Шлезингер и Саламон Мали, трговац кожом Израел Штерн, перјем Сањика Кон, хаузирерка (торбарка) Терезија Фишер, сајџија и драгуљар био је Мајер Францоз. Мештани се сећају др Корнела Лебла председника среског суда и зубара Арона Кајзера, који се одселио у Палестину.
На Јевреје стакларе се дигла побуна 1835. јер нису били чланови цеха. Жупанијска скупштина је забранила Јеврејима да продају стакло, а не и да намештају. Ипак, као и увек сналажљивост овог народа је уродила плодом. Кад већ није могао да продаје стакло Игњат Клајн из Старе Паланке 1837. год. поставља стакла на "квартир" официра у Шиду. Шидски Јевреји су припадали европској групи Ашкеназа. Верске обреде су одржавали у скромној синагоги у дворишту трговца Винтерштајна. У Шид су током верских празника долазили рабини из Илока. Шидски рабини били су Аврам Лустиг, Мориц Лустиг и Ефраим Францоза.
Од свештених лица као кантори и моели помињу се Давид Штајнер и Леополд Вајсберг. У Шиду је 1941. год. живело 18 јеврејских породица са 75 чланова. Рат је преживело 24 члана. По окупацији били су изложени разним врстама малтретирања, неки су успели да побегну у Швајцарску, а сви који су се у Шиду затекли 27. јула 1942. депортовани су у логор, претежно у Јасеновац.
Јеврејско гробље у Шиду налази се у склопу са русинским и словачким. Претпоставља се да су Јевреји откупили парцелу за гробље 1867. год. након доношења Закона о еманципацији Јевреја у Угарској. Најстарији сачувани споменик је из 1873. год. Данас је сачувано 36 споменика. Мањи број је израђен од мермера и гранита. Најчешћи облици су мање танке плоче горе заобљене и обелисци разних величина. Натписи су, углавном, на хебрејском или немачком језику, на неким споменицима је текст на хебрејском и српскохрватском. Текстови само на хебрејском се разликују од осталих, јер на њима пише више о покојнику и његовој породици, многи садрже и епитафе. При врху већине споменика, изнад текста, уклесан је симбол припадности јеврејском народу жалосна врба, палма и Давидова звезда. Припадност свештеничком сталежу Коханита обележава се са две шаке, а симбол за Левите је бокал и лавор. Гробље је данас запуштено, што много говори о нашем поимању културних вредности, али ипак и као такво оно стоји као брана забораву.
Уколико смо свесни речи нашег нобеловца Иве Андрића да је "сваки човек дужан свом завичају", потрудимо се да садашњост јеврејског гробља постане одраз његове тежње саткане у речима: "А гробља имају значење уколико говоре о животу света ком су припадали они који у њему леже, и историја гробља има смисла и оправдања уколико баца светлост на пут садашњих или будућих нараштаја".
Коришћена литература: "Сремски зборник 4" Трагови времена - др Жељко Фајфрић