ПОМОР РИБЕ У БОСУТУ

ВЕЛИКА ТРАГЕДИЈА НЕ ПРЕСТАЈЕ ДА ЗАОКУПЉА ПАЖЊУ ЈАВНОСТИ У ШИДСКОЈ ОПШТИНИ 

Према резултатима анализа узорка воде на реци Босут сви параметри су у границама које не могу бити узрочници великог угинућа рибе изузев присуства кисеоника који на разним локацијама варира

Ових дана, како је и обећао председник општине Миленко Дабић, у његов кабинет стигли су извештаји надлежних органа и служби које су биле задужене да испитају узроке велике еколошке катастрофе.

Иако нисмо имали увид у њих, успели смо да сазнамо да се у извештају надлежног републичког инспектора за водопривреду налазе подаци о присуству свих параметара који би евентуално могли да доведу до незапамћеног помора рибе у реци Босут. Тамо се како смо успели сазнати говори да су ПХ вредности воде као и остали састојци у њој у границама нормалних што наводи на констатацију да они нису узрок помора више десетина тона рибе у Босуту.

Једино се код присуства кисеоника на разним локацијама јављају разлике. Тако је на месту на коме је риба највише страдала присуство кисеоника била 6,3 мг по литру док је код уставе на реци Босут код ушћа у Саву концентрација кисеоника била 3,8 мг по литру или код Батроваца где је износила 4,4 мг по литру.

Из овога би се лаику дало закључити да је, ако је недостатак кисеоника главни разлог помора рибе (што је највише било у оптицају) онда би он на локацијама у Батровцима и код уставе на реци Босут морао бити и већи, а тамо није било помора.

Исто тако надлежни су утврдили да су сви канали који се уливају у реку Босут у тренутку инспекцијских налаза били суви тако да су и они као евентуални загађивачи (односно индустријски капацитети који су прикључени на њих) искључени као узрочници ове еколошке катастрофе.

Све у свему догодило се оно што смо и предвиђали. Не зна се и по свему судећи неће се никада ни сазнати шта је прави узрок страдања биљног и животињског света у реци Босут. Теорије о ткзв. "превртању воде" услед високих температура, или велико присуство траве сочивице која је већим делом лета и пролећа прекривала површину ове реке нису добиле званичну потврду стручних и надлежних институција тако да ћемо по свему судећи бити најближи нашем наслову као главном узрочнику помора рибе. Једноставно тоне угинуле рибе су страдале од нечега а од чега?...

Е на то питање одговор ћемо морати сачекати у неко друго време. Само да то не буде у тренутку када ће (уколико се овакве еколошке катастрофе буду догађале и у наредном периоду) једна од најлепших и најчистијих река у Војводини буквално остати без биљног и животињског света.

Можда ће нас тада по која жаба као водоземац са већим шансама да преживи, својим крекетањем подсетити да је Босут некада био река с анајбогатијим рибљим фондом који је несхватљивим пре свега људским намерама доведен до руба биолошког опстанка.

Крајем септембра надлежна Републичка инспекција за водопривреду поднела је казнене пријаве против Јавног водопривредног предузећа Воде Војводине и њеног директора због непријављивања радова на устави реке Босут на ушћу у Саву сматрајући да је градња овог објекта један од узрока помора рибе у реци Босут. Да ли су ЈВП Воде Војводине које су надлежне за све водотокове у Покрајини (дакле и за реку Босут) и једини кривци за ову еколошку катастрофу остаје да се види.

Након извештаја надлежних инспекцијских и других органа још увек се не зна тачан узрок великог помора рибе на реци Босут

Из године у годину иста слика на Босуту