Menu
RSS
A+ A A-

ОСЛОБОЂЕЊЕ АДАШЕВАЦА И ВАШИЦЕ


- Почетак краја Другог светског рата могао се наслутити 8. септембра 1943. године када је капитулирала Италија. Немачка је до почетка 1944. године претрпела велике поразе на Источном фронту, Африци и Италији, а Јапан на Пацифику.


Западни фронт је отворен почетком јуна 1944. године одакле ће савезници наставити офанзиву према Берлину. На Источном фронту Совјетски Савез је кренуо 22. јуна 1944. године у одлучујућу офанзиву у току које ће ослободити целу Украјину, део Пољске, Румуније и доћи ће до границе Бугарске.


- Схвативши сву озбиљност ситуације немачка Врховна команда је као веома важан задатак поставила повлачење групе "Армија Е" из Грчке и Албаније у правцу Мађарске. како би ово што лакше остварили одлучила је да тежиште борби пребаци у Панонску низију, бранећи прилазе Бечу и Баварској, где је концентрисана главнина немачке ратне моћи.


- У септембру 1944. године почели су радови на изградњи немачких положаја у Срему, који ће на простору од Руме до Винковаца чинити седам одбранбених линија.

За прилике на нашим просторима од изузетне важности је шеста, нибелуншка линија која је имала два положаја. Први се протезао од Адашеваца преко Шида на Мохово, а други од Батроваца преко Илинаца, Товарника и Ловаса на Опатовац.


- Ујутро, 3. децембра 1944. године почела је тзв. децембарска офанзива јединица Народноослободилачке војске Југославије и Црвене армије у току које су успели да освоје "црвену линију", а немачке јединице су добиле наређење да се повуку на "нибелуншку линију" коју "треба држати под свим околностима и по сваку цену".


- Јединице 21. дивизије (Четврта и Пета српска бригада) успеле су да око 22 часа 5. децембра ослободе Адашевце. Сведочанство о тим данима забележио је Светислав Ненадовић у књизи "Адашевачки устанак"... Све војске напустиле су село. Остало је нешто мало немачких стражара и усташких јединица. Нервоза у селу је кулминирала дан уочи ослобођења. Причало се да ће у току ноћи доћи до борбе за Адашевце. Страх се увукао у мештане, јер су се сви прибојавали најгорег. Наиме, није искључена могућност крвопролића и ликвидације села. Или ће можда сви морати да крену у нову неизвесност пред усташким кундацима".


Народ је са одушевљењем дочекао ослободиоце, са њима је делио добро и зло до коначног пробоја Сремског фронта 12. априла 1945. године. У даљем напредовању ослобођени су Моровић, Вишњићево, Босут и Сремска Рача.


- Јединице 21. дивизије кренуле су у правцу Мале Вашице (данас само Вашица), али су њихово наступање умногоме успоравали блато и непроходни путеви, а сремска равница у околини реке Босута је претворена у праву каљугу. И поред наведених проблема успели су да 6. децембра из Мале Вашице, протерају групу Немаца и усташа, а потом су ослободили Илинце. Покушај да се истог дана пребаце у Батровце, како би наставили борбу против Немаца и усташа, који су се налазили у бегству, није дао резултате, јер је скела била у квару, тако да су се Штаб дивизије и поједини њени делови морали вратити у Малу Вашицу.


До коначног сламања фашизма на овим просторима проћи ће још неколико месеци препуних великих одрицања народа, а још више бораца, који су се несебично борили за бољи живот потомака с надом да њихове жртве неће бити узалудне нити заборављене.