РАДНИ ВЕК БЕЗ БОЛОВАЊА

ДОБИТНИЦА НАГРАДЕ "ШЕСТИ ДЕЦЕМБАР" ДРАГИЦА НЕГОВАНОВИЋ, МАТИЧАРКА ИЗ ИЛИНАЦА

Међу овогодишњим добитницима највишег општинског признања, награде "Шести децембар" нашло се и име Драгице Неговановић, раднице Општинске управе, тачније матичарке из Илинаца. Посао у овом селу у којем је и рођена, Драгица обавља још од априла 1975. године. Када смо је замолили за изјаву за наше новине, Драгица је била на радном месту првог радног дана после доделе награде на Свечаној академији у Шиду.

- И узбуђена сам и почаствована што сам добила награду. Још сабирам утиске јер до само пар дана пре доделе, нисам ни знала да ме је Месна управа Илинци предложила за ово високо признање. Захваљујем се њима као и Општинској управи - биле су прве речи Драгице Неговановић.

На питање чиме је заслужила награду, Драгица нам одговара да је увек била савесна у свом послу све ове године те да седам година обавља и дужности управника уговорне поште и да за све те године никада није била болесна односно користила боловање осим трудничко када је родила сина. А о свакодневним обавезама и радним задацима каже:

- Матичар уписује све промене личних стања грађана, а и цело село два пута месечно прође кроз моју канцеларију јер ту плаћају струју и телефон, подижу пензије њих око 120 што пољопривредне, што из радног односа. Некада баш и није лако радити у свом селу јер све познајеш. Некада неки неспоразум прође само кроз шалу или осмех.

Наша саговорница додаје да Илинци имају око хиљаду становника, број је увећан изградњом два насеља у којима живи између 180 и 200 људи који су дошли са простора некадашње СФРЈ и стицањем држављанства, како каже, као да су се поново родили. Драгица каже да је некада у Илинцима 80-их година било и 20 венчања годишње, а сада 2 до 5. Каже да је у овој години до сада забележила 15 умрлих лица и само пет новорођених беба. На питање може ли издвојити неку анегдоту или слично, Драгица нам је одговорила:

- Немам нешто посебно што бих издвојила осим тога да сам се увек трудила да савесно обављам посао. Сећам се времена некадашње СФРЈ када су људи носили бостан на море те сам долазила и у вечерњим сатима да им издам потврду да су власници земље и да се баве пољопривредом. Желим сваком да помогнем, сваком венчању приступам са поштовањем свечаном тренутку па чак и ако су то старији супружници који су дошли да се венчају само у пратњу два сведока. Имам сина који је незапослен, а има своју породицу и са супругом и петогодишњем сином живи са нама. Ето, моја је жеља да он добије посао.