Словаци у Шиду 1810.-1910.-2010.

У сусрет великим јубилејима

 Три словачка субјекта, која се баве очувањем духовних и културних тековина као и очувањем језика и писма словачке националне мањине у Шиду, припремају се за обележавање два значајна јубилеја: двестогодишњице досељавања Словака у Шид и стоте годишњице освештања Словачке евангелистичке цркве у Шиду.

Прослава треба да се одржи у августу 2010. године, а припреме за прославу започете су још 2007. године.

Прва је стартовала Словачка евангелистичка црква реализацијом програма обезбеђења просторних услова за одржавање манифестације у просторијама цркве.

Уз помоћ средстава буџета општине Шид ове године је већ извршена адаптација двеју постојећих просторија у прикладну салу за одржавање масовнијих скупова у цркви. Следеће 2009. године у плану је опремање једне просторије за кухињу а планира се и градња прикладног и савременог новог санитарног чвора у дворишту цркве.

Иначе Словачка евангелистичка црква на себе преузима организовање духовног дела програма чија ће централна манифестација бити обележавање стоте годишњице освештења цркве у Шиду.

 Словачко културно уметничко друштво Једнота из Шида активно се укључује у програм манифестације на тај начин што ће бити организатор свих културних догађања која се буду организовала у оквиру програма прославе. Активно учешће узеће и фолклорна секција овог друштва а централна културна манифестација требала би да буду одржане у просторијама Словачког дома у Шиду. За ту прилику потребно је обавити неопходне радње на поправци крова и фасаде дома. Очекује се да ће уз помоћ локалне самоуправе ово бити и реализовано током 2009. и у првој половини 2010. године. Биће то уједно и припрема за обележавање стоте годишњице оснивања и рада овог друштва, која треба да буде обележена 2013. године.

Месни одбор Матице Словачке у Шиду за ову прилику, поред анимирања школске деце да учествују у реализацији програма, припрема и издавање књиге монографског типа под називом "Словаци у Шиду 1810-2010". У плану је да се књига штампа на словачком и на српском језику. Она би требала да буде својеврсни документ о животу Словака на просторима Шида у протекла два века.

Сва три субјекта имају своје специфичности и посебну улогу као и утицај на живот Словака у Шиду током историје.

Словачка евангелистичка црква одиграла је пресудну улогу приликом досељавања Словака у ове крајеве у смислу одржавања свог духовног и националног идентитета почев од половине деветнаестог века па све до данашњих дана. У прво време све до 1897. године црквени збор постоји и ради као дијаспора црквеног збора у Бингули. Године 1897. формира се у Шиду Словачка евангелистичка мајка црква којој у старту припадају чак 24 црквена збора у дијаспори која постоје као дијаспоре и филијале црквеном збору у Шиду. То су места са тромеђе Срема, Славоније и Семберије. Споменимо само: Комлетинце, Бијељину, Јамену, Босут, Вашицу, Сот, Вишњићево.... Интересантно је напоменути да је у то време (крајем деветнаестог века) у Босуту, Јамени, Вашици и Соту, живело више Словака него што их данас живи на пример у Вишњићеву.

Те 1897. године за попа, у цкрвеном збору у Шиду, је постављен и са црквом се венчао Јан Лацко. Он је ту службовао све до 1954. године, невероватних 57 година. За време његовог службовања године 1932. у Шиду се оснива и почиње да ради словачка школа у којој се настава одвијала на словачком језику.

Исто тако био је иницијатор и учесник у оснивању Словачке читаонице и њен први председник године 1913.
Његов син Светозар и ћерка Вера били су запажени чланови Соколске чете у Шиду. Током свог школовања у шидској гимназији били су и чланови разних секција током првих година постојања гимназије.

Црква је била иницијатор отварања првог словачког гробља које се налазило на крају данашње улице Мичуринове поред Бељњаче све до 1906. године. Тада је пресељено на данашњу локацију. Мало људи зна да је стари шидски крај "Маринци" добио назив управо према том гробљу односно згради у којој су се чувала погребна носила а која се на словачком језику зову "маре". У Маринцима су се раније налазиле све зграде у којима су радила сва словачка друштва.

Словачка евангелистичка црква од првог дана постоји и ради на садашњој локацији. Месни одбор Матице Словачке радио је у просторијама садашње зграде у Улици Светог Саве 37 (код "Чубре").

Словачка банка радила је у згради где је сада изграђен нови пословни објекат на броју 55 (Бивша кућа и ковачка радионица Колар Ђуре).

Словачка читаоница радила је у кући на чијем плацу је сада изграђена стамбена зграда на броју 61 (кућа Сухањи Петра).
Словачка сељачка радна задруга "Једнота" је радила у објектима на простору Чаутове циглане у улици Мичуриновој и на простору Хофманове циглане у улици Иве Лоле Рибара.

Словачко друштво "Беседа" а касније СКУД Једнота радило је у објекту старог Словачког дома који је био на месту данашњег дома.
Није познато када је тачно купљена зграда на којој је касније изграђена Словачка евангелистичка црква нити од кога је купљена. Неки подаци говоре да је власник зграде била тадашња јеврејска заједница те да се на том месту налазила и прва јеврејска синагога у Шиду. Иначе зграда цркве саграђена је током 1909. и 1910. године а освештана је у августу 1910. године.

За ову цркву везан је још један куриозитет. Садашња попадија Олина Коларова је тек други свештеник у стодесетгодишњој црквеној традицији, који је постављен за попа (венчан са црквом) у Шиду. Остали попови су ту функцију обављали само привремено. Куриозитет је и то да је први шидски поп служио у Шиду приликом освештања цркве а други шидски поп, односно попадија, служи у време обележавања стоте годишњице њеног освештања.

Културно-уметничко друштво Једнота у Шиду има свој основни циљ очувања и неговања културе и обичаја шидских Словака. Основано је 1948. године на традицијама друштва "Словачка читаоница" Шид, словачког друштва "Беседа" Шид и Месног одбора Матице Словачке у Шиду.

"Словачка читаоница" основана је 1913. године и све до фузије у КПД "Једнота" 1948. године бавило се својом основном делатношћу. У оквиру друштва радиле су и две секције: драмска секција која је приређивала позоришне представе и фолклорна секција која је неговала словачки фолклор, односно песме и игре. Једно време друштво је имало своје просторије у кући Чипкар Михала у данашњој улици Светог Саве број 61 на углу улица Светог Саве и Иве Лоле Рибара.

Словачко друштво "Беседа", је од оснивања 1928. године, па све до интеграције радило у просторијама старог Словачког дома (Бивша кућа Чањи Андрије). Бавило се истим делатностима као и словачка читаоница. Имало је своју библиотеку и давало је књиге на читање исто тако имало је драмску и фолклорну секцију.

Од оснивања, односно од интеграције три Словачка друштво у једно 1948. године, друштво ради под називом Словачко културно-просветно друштво "Једнота" Шид. Прво ради у старој згради словачког дома, до њеног рушења 1952. године, а затим од 1953. године, када је отворена нова зграда Словачког дома, друштво ради у њој.
У оквиру СКПД Једнота више година ради читаоница у чији књижни фонд су ушле књиге Словачке читаонице и Словачког друштва Беседа. Читаоница ради до шестдесетих година двадесетог века када њен рад потпуно престаје.

У оквиру друштва су се повремено појављивале и постојале и разне секције, као што је била фудбалска, шаховска и ликовна. Од оснивања па до осамдесетих година двадесетог века изузетно добро је радила драмска секција која на жалост данас више не ради.
Фолклорна секција је активна током целог периода па и данас тако да се рад у друштву практично базира на раду ове секције.

Крајем седамдесетих година двадесетог века реконструисана је зграда словачког дома када је добила данашњи изглед.

У оквиру заједничког програма обележавања двестоте годишњице досељавања Словака у Шид и стоте годишњице освештања цркве Културно уметничко друштво Једнота је на себе преузело обавезе да припреми прикладан културно уметнички програм песама и игара који ће пратити целу манифестацију. Програм ће бити реализован у сали Словачког дома. Свакако да је потребно да се за реализацију овог задатка обезбеде просторне и материјалне могућности. Првенствено се мисли на грађевинске интервенције на поправци и кречењу Словачког дома.

Месни одбор Матице Словачке у Шиду основан је 1945. године и радио је до 1948. године када је на сопствену иницијативу приступио фузији и стварању КПД "Једнота".

Месни одбор обнавља свој рад 1995. године. Просторије за рад има у Словачком дому. Поред иницијативе за интегрисање три словачка друштва у једно, Месни одбор Матице Словачке заслужан је за стицање формалног права на власништво старе зграде и плаца Словачког дома. Зграда је постала власништво Месног одбора Матице Словачке 1948. године када је судским путем припала МОМС из ликвидационе масе бивше Словачке банке.

Данас Месни одбор Матице Словачке брине о неговању словачког језика и писма у основним школама у Шиду и о информисању на словачком језику путем локалних средстава информисања.

Овако богата кратка историја живота Словака на овим просторима и два тако значајна јубилеја за шидске Словаке заслужују да им поменута три словачка субјекта у Шиду посвете примерену пажњу и достојно их обележе.