Капитални пројекат изградње водоводне мреже у Љуби је отпочео. У току су радови тешком механизацијом за поставку водоторња код фудбалског игралишта. Радове заједничким средствима реализује Општина Шид и покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство.
Посао који ће се спроводити, како план предвиђа, око 80 радних дана радиће се паралелно са изградњом водоводне мреже кроз село.
За мештане Љубе који се снабдевају са сеоског бунара и који се баве претежно сточарском производњом увођење водоводне мреже у село је добра вест. Кажу, значиће им јер су овако морали на својим рукама да пренесу велике количине воде.
Посао на изградњи обавља новосадска фирма која има дугогодишња искуства у овим пословима, а која је изабрана кроз поступак јавне набавке.
Вредност радова је укупно око 36 милиона динара. Од тога Општина Шид учествује са 16 милиона динара док значајну помоћ у реализацији овог капиталног пројекта даје покрајински секретаријат за пољопривреду,водопривреду и шумарство кроз средства од 20 милиона динара.
После завршетка грубих радова који се тичу паралелне изградње мреже кроз село и водоторња уследиће и опремање бунара, поставка електроинсталација и софтверског решења за контролу система.
Током новембра месеца очекује се и званично пуштање воде у систем.
Покрајински секретар за спорт и омладину Владимир Батез отворио је данас у Шиду комплетно реконструисани отворени терен за рукомет, кошарку и мали фудбал, у оквиру Установе за физичку културу и спортску рекреацију "Партизан“. Батез је овом приликом изјавио да су реконструкцију тог спортског терена заједнички финансирали Покрајински секретаријат за спорт и омладину са четири милиона динара и општина Шид са три милиона динара.
"Поред санације и опремања тартан подлогом, новим кошевима и головима овог отвореног спортског терена, општина Шид је из сопствених средства финансирала и санацију фискултурне сале, свлачионице и осталих објеката у склопу „Партизана“, казао је ресорни секретар.
Батез је истакао да се овакви пројекти увек лакше реализују у сарадњи више нивоа власти, и навео да је општина Шид санацију спортског терена делегирала као приоритетну потребу за развој спорта.
"Пре неколико месеци ови терени су били скоро неупотребљиви, а данас смо у прилици да на новом терену присуствујемо ревијалној утакмици наших младих фудбалских нада из Шида и уживамо у реализацији заједничког пројекта“, нагласио је Батез.
Према Батезовим речима Покрајински секретаријат за спорт и омладину више од три године у континуитету, преко конкурса за санацију, опремање, изградњу и адаптацију спортске инфраструктуре помаже локалним самоуправама. Он је додао да је за ту намену, с акцентом на школске терене и јавне терене од значаја за војвођанске општине, планирано улагање од 66 милиона динара. Такође, преко Управе за капитална улагања, Покрајинска влада је за седам крупних пројеката у спорту, издвојила више од 460 милиона динара.
"Већ смо лоцирали осам општина које имају највећу потребу за санацијом и изградњом основне спортске инфраструктуре, а циљ нам је да у свим општинама у Војводини имамо адекватне спортске објекте који ће пружити могућност за бављење спортом деци, клубовима и свим грађанима“, навео је Батез.
Општина Шид ће бити прва у Војводини у коју ће стићи покретни мамограф и прегледи за све жене ће бити бесплатни. А колико су битне превентивне контроле, о томе је било речи на предавањима одржаним у Адашевцима и Вишњићеву.
Женама у Вишњићеву одржано је предавање на тему значај превентивних прегледа. Само раним откривањем рака дојке ствара се могућност за његово ефикасно лечење.
Посетили смо зато ових дана Лемајиће у Шиду, где у породичној кући имају зид на који су закачили више десетина медаља са бројних смотри широм Срема и Србије.
Предраг Лемајић нам каже да је унапредио свој рад подигавши у дворишту породичне куће објекат за прераду меса, са две пушнице и хладњачом. Уложио је половину потребног новца, а другу половину је добио од државе. Објекат није велик, али је функционалан, међутим, оно најважније, свињце капацитета 120-150 товљеника, Лемајићи имају у Вашици, селу пет километара јужно од Шида. Домаћин је радо прихватио да подели савете који би се могли применити у сваком домаћинству у производњи кулена за личне потребе.
- Објашњавао сам ја и појединачно и јавно Шиђанима како долазим до најбољег кулена, а они кажу „лако је тебе, кад имаш све што ти треба”. Да би имали врхунски кулен морамо се придржавати одређених правила. Прво се односи на одабир свиња за клање. У мојим оборима су аутохтоне расе крмача и нераста са подручја Срема одавде до Сремске Митровице и не даље. Друго правило, свиње се хране млевеним кукурузом и сојином сачмом, нема никаквих концентрата. Треће, свиње се кољу до почетка зиме, и то дебеле свиње тешке од 250 килограма па навише. Од таквог свињчета за кулен се узима само 15 одсто меса, а других 15 одсто добијате за кобасице, оно што остане иде за друге намене. Битно је да месо које се меље за кулен буде потпуно хладно, јер ако мељете топло месо добићете масу за паштету – каже Лемајић.
У кулен се ставља само со, два одсто, паприка и ништа више. Најтежи је, вели Предраг, избор паприке коју купује од пет-шест произвођача, па тестира. Ако је паприка љућа, може се за употребу дотерати додавањем шећера. Шампион нам каже да је први рецепт за кулен добио од пријатеља, али га сваке године поправља, а његова примена зависи од мајстора који прави кулен.
- Хладно месо умешено са сољу и паприком стављам у шприц и пуним црево кулена. Јако је важно како вежемо кулен и плетемо мрежу. Тако спремљен кулен вешамо у пушницу са шункама где остаје два дана без ложења. Ложимо пиљевину храста и букве. Дими се три до четири дана, а потом кулену обезбедимо промају да се суши – каже Лемајић. – Мора се водити рачуна како ће се упаковати, везати и уплести да буде чврст, да се не може распасти.
Предраг Лемајић за производњу кулена коље 50 до 70 комада свиња у чему му помаже син Младен са екипом момака који се у свињокољ разумеју. Осим продаје по Војводини, кулење из Шида путује по наруyбини преко интернета до Немачке, Белгије, Холандије, Луксембурга, Француске. Данас признат мајстор у младости се спремао да буде механичар, радио је и као графичар, али не од срца, већ да удовољи родитељима. Од малих ногу га је интересовало све везано за свињокољ.
- Имамо наше свиње. Код оца сам дошао намерно с разлогом да не продајемо свиње утовљене, већ прехрабене производе, прерађевине од тих свиња, да би нам се исплатио труд и уложени новац - каже Младен Лемајић и додаје да су се договорили да више не учествују на куленијадама, јер су освојили све што се освојити може, већ да производњу подигну на већи ниво.
Д. Савичин
Страна 8 од 231